14. oktobar 2010.

Galerija 107 Zemun

Izložba:
"Barokni treptaji "
ŽELJKO ĐUROVIĆ

       U Galeriji 107 u Zemunu, otvorena je izložba "Barokni treptaji" Željka Đurovića, akademskog slikara. Izložbu je otvorio Zvonimir Osrečki.

Željko Đurović

Biografija

Željko Đurović je rođen 12. decembra 1956. godine u Danilovgradu, gde je završio osnovno i srednje školovanje. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na FPU u Beogradu. Član je ULUSa i Ex-libris društva Beograd. Član je internacionalne grupe umetnika Figuration Critique i grupe Ange Exquis, Francuska. Radi kao docent na predmetu crtanje i slikanje na FILUM-u Kragujevac.

Sajt adresa   www.zeljkodjurovic.com

Sa otvaranja izložbe

Samostalne izložbe

1980. Danilovgrad, Dom kulture Danilovgrad – crteži
1983. Beograd, Grafički kolektiv – crteži
1984. Danilovgrad, Obrazovni centar – slike
1986. Beograd, Galerija Atrijum – crteži
1987. Zemun, Galerija Stara kapetanija – slike
1987. Titograd, Galerija Dom omladine – slike
1990. Sveti Stefan, Galerija Sveti Stefan – grafike
1990. Beograd, Galerija Grafički kolektiv – grafike
1992. Kragujevac, Mali likovni salon – grafike
1993. Beograd, Galerija 12+ - slike
1993. Beograd, Galerija Kulturni centar Beograd – slike
1996. Podgorica, Centar savremene umetnosti – slike
1996. Kotor, Galerija Stari grad – slike
1996. Kragujevac, Mali likovni salon – slike
1996. Sombor, Galerija Art – slike i crteži
1997. Fribourg (Švajcarska), zamak Gruyeres – slike i crteži
1998. Neuchatel (Švajcarska), Temple alemand – slike
1998. Fribourg (Švajcarska), Forum – slike
1999. Herceg Novi, Galerija Spinaker – slike
2000. Geneve (Švajcarska), Atelier Jose Roosevelt – slike
2001. Beograd, Galerija ULUSa – slike
2003. Tivat, Centar za kulturu – slike i crteži
2003. Danilovgrad, Centar za kulturu – slike i crteži
2004. Fribourg (Švajcarska), Galerie de la Cathedrale – slike
2004. Beograd, Galerija Progres – slike i crteži
2006. Beograd, Galerija Art Point – slike
2007. Fribourg, Atelie Contraste – crteži i grafike
2010. Beograd, SKC - slike
2010. Zemun, Galerija 107, slike

Imao preko 300 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Sa otvaranja izložbe

Aktivnosti

1991. učestvovao je na izložbi Susret savremenog evropskog slikarstva u organizaciji Galerije Ardeco iz Avinjona (Francuska)
1991. za Atelier Contraste iz Fribura (Švajcarska), pozivno radi grafiku za Prix Contraste de l' Estampe Originale
1994. učestvovao je, kao jedini jugoslovenski slikar, na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti pod nazivom Du Fantastique au Visionnaire održanoj u Veneciji
1995. učestvovao je na međunarodnoj izložbi savremene umetnosti  Budapest Art Expo u Budimpešti
1996. učestvovao je na izložbi Europart, Ženeva (Francuska)
1996. predstavljen je u Encyclopedia bibliographical of the Art Contemporaru Exlibris No 19, Artur Mario da Mota Miranda, Portugal
1998.Narodni muzej Beograd, Otvorena grafička radionica – autor demonstrira izradu grafičke ploče u tehnici mecotinte
1998. Grafički atelje Contraste iz Friburga (Švajcarska), naručuje i otkupljuje grafičku ploču u tehnici mecotinte i štampa je u tiražu 59+10 autorskih otisaka za kolekcionare
2001. učestvovao je na izložbi fantastične i vizionarske umetnosti ''Tra Sogno e Magia'', Comune di Piombino, Italija
2006., 2007, 2008. 2009.. Salon Comparaison, Pariz, Grand Palais
2008. L’ange exquis, etre ange etrange, Chaumont, Francuska
2009. L’ange exquis, Chateau de Vascoeuil, Francuska
2009. Po izboru američkih kritičara uvrscen u 14 umetnika iz Evrope za izlaganje na VISIONARY ART SHOW
2009. Učestvuje na izlozbi GENESIS, Chalk Farm Gallery, Santa Fe, USA
2009. Salon International des Arts Visionnaires, CHIMERIA, Sedan, Francuska
2009. Grand Prix Internazionale, „Italia“, Castroreale, Sicilija
2009. ucestvuje na izlozbi WAF, Los Andjeles, USA
2010. International Mezzotint Festival, Ekaterinburg, Rusija

Sa otvaranja izložbe

Biografija radova o autoru u knjigama

Đoric, Dejan – Telo i duša slike – nezavisno izdanje Slobodana Mašića, Beograd, 1993.
E. Benezit, Dictionnare Critique et documentaire, Editions Grund, Paris, 1999.
Majher, Vesna – U Ateljeu- izdanje autora, 2001.
Etienne Chaton, Tra Sogno e Magia, lalli Editore Siena, Italia, 2001.
Dragoslav Bokan, Lepa Srbija, izdavac Veduta,Beograd,  2002.
Amidžić, Biljana – iz dnevnika Galerije 107 – izdavač Fincom, Beograd, 2002.
Grupa autora – pogledi, vreme umetnosti, izadavač mr Ž. Ivanišević, Beograd, 2003.
Živković, Stanislav – Srpsko slikarstvo XX veka, izdavač Matica srpska, 2005.
Jon Beinart – Metamorphosis, Melburn, Australija, 2006.
Peric Ivan, Metafizicko Slikarstvo, Izdavac I. Peric, Beograd 2006.
Marsel Salome – Dreamscapes I, izdavač SalBru Publish, Holandija, 2006.
Claus Brusen - Imaginaire I – izdavač Fantasmus-Art, Danska, 2009.
Marsel Salome – Dreamscapes II, izdavač Re- Art Imaginary, Holandija, 2009.
Claus Brusen - Imaginaire II – izdavač Fantasmus-Art, Danska, 2010.

Sa otvaranja izložbe

Nagrade

1980. Nagrada ''A. Tomaševic'' za mozaik, FPU u Beogradu
1985. Nagrada za crteže na VII-oj izložbi Beograd 85
1986. Otkupna nagrada – Zemunski salon
1991. Prolećna nagrada Društva umetnika Zemun
1991. Specijalna nagrada Lions Club ''La Mole'' Torino za Ex-libris na međunarodnoj izložbi u Italiji
1992. Otkupna nagrada ''QUADRA'' – izložba male grafike Galerija ''Grafički kolektiv'' Beograd
1995. Nagrada ''Deveti Decembar'' - Danilovgrad
1998. Prva nagrada Bijenala likovnih i primenjenih umetnosti Srbije, Smederevo 98
1999. Specijana nagrada žirija fondacije ''MC Echer'', Holandija
2005. Prva nagrada za slikarstvo, 8. Međunarodni bijenale umetnosti minijatura, Gornji Milanovac

Radovi se nalaze u

• Narodni muzej Beograd, Kabinet grafike
• Internacionalni muzej za fantastičnu umetnost zamak Gruyeres, Švajcarska
• Internacionalni muzej Ex-librisa, Italija
  kao i u mnogim privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Sa otvaranja izložbe

Povodom otvaranja izložbe "Barokni treptaji", Zvonimir Osrečki je između ostalog zapisao i sljedeće:

"Stvarnost nestvarnog.
Đurović je zagledan je više u dnevnu, nego u noćnu stranu života, više u opojnosti čulno dostupnog, nego u nejasnu svetlost sna, više u zemaljske plodove, nego u obećanja neba.  Oslonjen je na realistički slikarski postupak, čiji rezultat je, međutim – poništavanje  realnog.  Stvaranjem i potiranjem nastaje jedan osoben, nemoguć svet, u kojem ne važe zakoni gravitacije, niti bilo kakvi drugi kanoni, u kojem svi predmeti mogu dostići svaku visinu, a senke – svaku dužinu.  Zamršenom naracijom,  korišćenjem ezoteričnih simbola,  naglašavanjem egocentričnog,  misterioznog i neiskustvenog,  stvaralac zalazi u atare nedokučivog, fantazmagoričnog i enigmatskog, predočavajući nam ono nestvarno kao novo biće, njegovu stvarnost.  

Opsenarska igra.  
Samonikli neobarokni  imaginarni pejzaži ovog autora sa fantastičnim figurama, kolopletom simbola i ženskim bićem u središtu, nastaju bez unapred stvorene namere, meditativno, i u druženju sa bojom. Nema ovde šeme, nema dogme. Sve je razigrano preobražavanje. Doslednost postoji samo u – nedoslednosti. Usled magije koloritnih zvukova sve dobija, drugačiji, novi smisao.  Na sceni je pomeren red  viđenja sveta.  Izgledi običnih, svakodnevnih stvari, pojava i događaja prikazuju se potpuno nestvarno, a najčudnovatijih i najneverovatnijih, kao potpuno prirodna stvar. Oblici lebde između viđenog i neviđenog, negde na rubu sveta snova. Slike se započinju bez predmeta,  koji se razvijaju u toku slikanja, a predmetni detalji  naknadno finiširaju, konture  ograničavaju i pojedinačni oblici  ističu ponovnim nanošenjem boje. Tako se dublje otvara prostor u slici, otkrivaju površine koje se razlažu u prvom planu ili, usmerene u dubinu, određuju oniričke predele u kojima se dižu, lebde, u koje odlaze, svojim sudbinskim putevima, njegove figure, nalazeći najtešnji kontakt  sa pozadinom, utapajući se u nju, igrajući svoju opsenarsku igru. Čudesna je ta Đurovićeva transformacija predmeta kroz zvukove boja u sliku,  često toliko hitra i neočekivana, da  je, i za samog stvaraoca, teško razumljivo iznenađenje.

Magija slikarstva.
Đurović slika  stvari, pojave i događaje koje, pre njega, nisu slikane.  Ne upada u plitku sentimentalnost, već izaziva  vizuelne senzacije koje su uvek budne, od kojih polazi, pa ih uzdiže do osećanja, udivljenja i ideje. Opojnim glasom on kazuje  svoje odabrane pripovetke, tumači sudbine, vraća se nejasnim mestima radi osvetljavanja istine, zatim beži od nje u strahu da ga može opustošiti, raniti, probiti opne njegovih ezoteričnih prostora, pogasiti halucinantna svetla u kojima žive i san, i stvarnost. Autor poseduje metafizičku senzibilnost  poteklu iz doba mladosti sveta. Spretno nas izvodi  iz  konvencionalnog i kanonizovanog i uvodi u svet nemira, pobune i čuda.   Slikarstvo prerasta u magiju. Iz stanja povećane imaginacije izranjaju dela koja se i sama obraćaju imaginaciji. Iluzija nikada ne iščezava.  Ona je uvek tu, hteli mi to ili ne. Kad god poželimo možemo je prizvati za utehu, pozvati kao pomoć za preseljenje u Đurovićev svet obojenih prizora.

Maker.
Slikar je biološki spojen sa vodama,  biljem i zvezdama. On je mag, demijurg a slika – sredstvo saznanja , najtanji vrh duha, korak ka srži nesvesnog.  On je maker voda, flore i faune, oblika... U stanju je da ih dočara zato što je, izgleda, uspeo da sazna tajne njihovih bića. Zatim je to tajnovito preneo na platna evocirajući tako njihov život, njihovo raspoloženje, komponujući iznova prirodu. Otuda se, na ovim slikama, oseća ruka  Gospodara i Nadziritelja svih stvari, nekoga ko poznaje tajne prirode, i sve može da napravi  iznova. Nije to nikakav pokušaj da se „uhvati“ stvarnost, već novo viđenje, gledanje na nov način i traganje za posebnim istinama.

Večno žensko.
„Večno žensko vuče nas gore“. Geteove reči iz Fausta.  U Đurovićevoj poetici, žena je više od muškarca. Žensko je biser Kosmosa, vladarka očuđenih prostranstava,  Demetra, boginja plodnosti, Majka Zemlja,  čiji kult potiče iz najdavnijih vremena a obavijen je najvećim tajnama.  Žensko je povezano sa dušom sveta, sa prvim, iskonskim snagama, sa privlačnom i sjedinjujućom stranom bića. Posredstvom ženskog muškarac komunicira sa iskonskim.  Put prema Svetlosti, baklja koja duhu osvetljava put, ženskog je predznaka. Biće žene je središte, draž i otvor sveta.  Slikar se ne zadržava previše na obrisima razbludne i putene ženine lepote. On ponire dublje, podiže koprenu sa njenog lica,  razotkrivajući ženu-Narcisa u svoj svojoj samozaljubljenosti. Ova, gotovo ekstremna, okrenutost sebi, koja prerasta u samoobožavanje, lako se prepoznaje na aktovima Đurovićevih. Nekada izdignuta i astralna, ređe zemaljska a najčešće u zagrljaju voda i  flore, žena je  biće koje gasi plamen, ona je vodena vila svesna svoje nadmoći nad muškim plamenom.

Oluja boja.  
Umetnik se opredelio za njemu najbliže sredstvo izražavanja, za kolorit satkan od obilja, od prave oluje boja, koje su prvi i najvažniji element ovakvog likovnog iskaza i suština stvaraočevog doživljaja i sveta, i umetnosti. Taj  eksplozivni kolorit fascinira,  fosforescira,  luciferira, zanosi i opija. U pitanju je umetnik zarazne vreline, užarenog oka i ognjenog duha, koji bojom traga, njome sluti i njome se izražava. Njegov neiscrpan istraživački poriv, otkrio je i odnegovao  osobeni koloristički ekspresionizam podsvesnog  izvora, čije uzavrelo i mirisno dejstvo svuda oko nas osećamo. Vešto kombinujući naizmeničan topao i hladan kolorit, svetle i tamne partiture, jake i utišane tonove, autor uzdiže i veliča opštu kolorističku orkestraciju, naglašavajući, pritom, dionizijski štimung kao globalnu atmosferu slike. Posmatrač se ne može oteti utisku da se, u toku umetničkog čina, autor naslađuje vulkanskom magmom spektra kojom, poput Bakhoa, boga plodnosti, zemlje, vegetacije, vina i žena, lumpuje u središtu trepereće lelujave raspevanosti čistih boja. Ovaj ekspresivistički kolorit, nastao brižljivim slojevanjem, sam sobom deluje.

Predvodnica.  
Crveno. Prva boja. Najdublje od svih iz spektra zadire u životni princip. Boja krvi, raspirenih strasti i podstaknutog razvoja. Žudnja. Životvornost. Učvršćivanje moći. Otkrivanje vedrine. Veličanje veličanstvenog. Uznošenje uzvišenog. Sjedinjavanje. Agresivno. Ženska, noćna, centripetalna crvena, čiju simboliku Đurović obilato koristi,  boja je centralne vatre, čoveka i zemlje. Ona je ispod zelenila zemlje i crnila blata.  Boja duše, libida, srca, znanja i ezoteričke spoznaje. Centripetalno crvenilo krvi  otelotvoruje samu suštinu misterije života,  ljubavnu žar i lepotu, impulsivnost i obilje snage, slobodu i pobedu Erosa. Dionisova boja kao simbol ljubavi koja oslobađa.  Pravatra.  Bukteća vrelina. Ognjeni produžetak svetlosti. Očišćuje, prosvetljuje, obnavlja  i preporađa, čak i kada spaljuje i uništava.  Telo oživljava prolaskom kroz oganj. U plamenu se iskiva besmrtnost. 

Mladost sveta.
Zeleno. Ljudska boja.  Boja biljnog carstva, njegovih obnoviteljskih i očišćujućih voda. Priroda. Majka. Buđenje života. Ljubav, radost i obilje. Večna mladost obećana odabranima. I iskonske vode behu zelene. Dobri pašnjaci kuda mudri pastiri vode svoja stada su zeleni.  Život se uspinje u crvenom, a rascvetava  u zelenom. Zeleno se koreni u crvenom.  Crveno – muško, jin, impuls, centrifugalnost, zeleno – žensko, jang, refleksivno, centripetalno. Esencija – egzistencija.  Zelena božanstva obnove, veli mit,  spavaju zimskim snom u podzemlju, gde ih htonsko crveno  oživljava. Otuda su ova božanstva spolja zelena a iznutra crvena, a njihovo se carstvo proteže na oba sveta.

Trag u beskraju.
Plavo. Najdublja boja. Neustrašiva. Neodređena. Nije od ovoga sveta. Upućuje na predstavu o mirnoj i uzvišenoj večnosti koja je nadljudska i neljudska. Utonuće bez prepreka. Trag u beskraju. Boja nematerijalnog. Prozirnost. Nagomilana praznina. Vazduh. Voda. Kristal. Dijamant.  Najhladnijom iz spektra slikar olakšava oblike, otvara ih i rastvara. Plavo obojene plohe prestaju biti površine,  postaju dubine. Pokreti, znakovi i oblici, nestaju u plavetnilu, utanjaju, utapaju se u dubinu, gube se kao ptica u nebu. Put u beskonačno,  stvarno se pretvara u imaginarno. Ulaskom  u plavo, prelazimo s onu stranu ogledala. Dok je svetla, u njoj se sanjari. Kada  potamni,  čemu stremi, tada je put sna. Svesno  prepušta mesto nesvesnom. Područje nerealnog i nadrealnog.

Rastopljeni metal.
Žuto. Intenzivno i prodorno, zasićeno i blještavo. Rastopljeni metal. Zlato. Najtoplija, najekspanzivnija i najsjajnija.Teško se gasi. Rasprskava okvire. Zraci sunca u nebeskom plavetnilu. Mladost, snaga i božanska večnost.  Zrelo klasje. Boja zemlje kada izgubi  zeleni pokrivač.       

Neponovljivo.
„Samo intuicija može shvatiti vreme kao nedeljivi kontinuum koji teče poput bujice i u kojem se odvija život. Da budemo jedno s tom bujicom, s tom strujom što bez prestanka teče, to nam omogućava akt intuicije“ (Bergson).  Oruđe intuitivnog je fantazija. Otuda ona ne podnosi, i ne može imati, gospodara, jer je individualna i neponovljiva. Ima li boljeg primera od umetničkog dela Ž. Đurovića za dokaz da je intuicija bliska nerazjašnjivim, iracionalnim, pa i mističnim, snagama?  Ne može se ni „uhvatiti“,  niti definisati. Jer, ono što podleže definisanju  uvek nekako ostaje suprotno samom fenomenu intuicije.

Najmoćnije sveosećanje.
Dionizijsko. Stvaralačko nesputani, orgijastički duh. Zanos. Dijastola. Ekspanzija. Oslobađanje razularenog nagona. Razmah neobuzdane dinamike. Slast puna ushićenja. Nimfomorfna ženstvenost. Čarobna glazba nimfi. Mediteran. Okeanide. Nereide. Legije vila i dobrih demona. Eolski vetrovi. Strujanje. Kretanje koje obuhvata svet. Kolanje najmoćnijeg sveosećanja koje neodoljivo izbija i, poput najjačeg vina, opija čula. Pijanstvo u najvišem smislu. Umetnička snaga cele prirode. Stvaralac ovde više nije  umetnik. Stvaralac postaje umetničko delo".