Dragana Surla
Izbor pjesama

Dragana Surla

Bilješka o autoru

Rođena je 1985. godine u Beogradu. Završila srednju školu primenjenih umetnosti, odsek konzervator i restaurator kulturnih dobara. Studira Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u rodnom gradu. Ovo je njena prva knjiga. Do sada je dobila mnoge vredne književne nagrade:
- Prva nagrada na svetskom konkursu za haiku u Tokiju 1997.
- Nagrada Ivo Andrić u Zemunu 2000.
- Nagrada Sveti Sava u Kikindi 2000.
- Zlatna Lira u Frankfurtu 2003.
- Nagrada za haiku u Odžacima 2004. i druge...
Slika ikone, slike, freske, radi mozaike, ilustrovala je udžbenik. Objavljuje pesme u našim listovma i časopisima, zastupljena je u zbornicima.

San u ledu

Na kožu zemlje sa nebesa
Prah nemira s’ vetrom sleće,
Svojim velom sve potapa,
Guta telo što se kreće.

Sa plamenom plešu slike,
Izgaraju vatrom sveće,
Na usnama punim leda
Nosi samo mrtvo cveće.

Posvećeno rođaku koga je progutala snežna lavina
Vasu Milićevom Mijoviću

Livada zaborava

U rascepu vremena, na livadi tajni,
Miluju dušu uspavane oči
Gde tekli su najteži potoci sjajni,
Umivali lica na mermernoj ploči.

Senoviti kutak za beg od života,
Zagrljaj milog priviđenja,
Komadićem neba protkana toplota,
Površina zemlje cvećem okićena.

Šapuće vetar jezikom mudrim,
Korača tiho vrtom večnog mira.
Slike se vraćaju kad čvrsto zažmurim,
Duhovi doleću krilima leptira.

Nektarom ljubavi štiti od nemira
Zemlja u koju vekovi ležu.
Melodija smeha tim prostranstvom ne svira,
Na livadi zaborava samo suze plešu.

Posvećeno groblju Pšeničište u Gračanici kod ANDRIJEVICE

Orlovi sećanja

U snovima kliču orlovi sećanja,
Likom setnim uspomena plovi,
Livadama mladim jurim bez kretanja,
Dete u meni za još korak moli.

Na vetrovima koji volju boje
Čarolije lepršaju večno
Staklić neba gde tajne stoje
Utapa se u detinjstvo srećno.

Posvećeno selu Gračanica kod Andrijevice

Okovi

Ne traži anđele u očima mojim,
Ugledaćeš samo usamljena krila
Koja uzalud čeznu da polete,
Vezana za zenice tužno su se svila.

Okovima vezana, okove predstavlja
Sputana sloboda, nemir telo guši,
U mestu leti, sve napore ponavlja,
Na prljavo tlo ponovo se ruši.

Zaleđena vatra u kaminu gori,
Hladnoćom boji iskre nade,
Taj svemir u telu nemirom se bori
Da me iz sopstvenog kaveza ukrade.

Nestale su bajke

Umiru jednorozi, gase se bajke,
Odlaze u zaborav tako bezbrižne i lake,
Neosetno koračaju,
Ne ostavljaju znake,
Da maštu ojačaju,
Daju suncu zrake
Da uzalud ne sija…
Otplovile su barke.
Na dok prilika nisu stale.
Ruke su nejake
da bi ih zadržale.
Ni vile više nemaju snage,
Naspram života previše su male,
Najlepše želje ostale su nage,
Zvezde detinjstva sa neba su pale.
Svetlucave snove drage
Oluje svesti zatrpale.
Kazne više nisu blage
Za naïvne greške male.
Zatrpan je izvor snage.

Odrastanje

Iz krajnosti u krajnost
Kroz maštanje u stvarnost
Sumornu realnost
Iz najlepših snova
Opet vreba nova
Naivna opasnost
Život je formalnost
Šetnja vrtom korova.

HAIKU

Sa ledenog simsa
Gugutke vire unutra,
Greju oči.


Doves peep inside
Trough the window
To warm their eyes.

( Prva nagrada na svetskom konkursu u Tokiju 1997.)

                    From the overweight ripeness
                    Fruits rush
                    In the embrace of shadows.

Pleše prizor radosti
Pred mojim okom,
Osmeh drage osobe.

                    Sight of joy dances
                    In front of my eyes
                    A smile of a dear person.

Prepolovljena senka
Ide uporedo
Sa vlasnikom.

                    A shadow cut in half
                    Moves along
                    With its owner.

(Nagradjena u Odzacima 2003.)

O poeziji Dragane Surle

Predeli koje mlada pesnikinja dočarava u mnogome su inspirisani divljinom crnogorskih planina iz koje potiču njeni preci. Iako je odrasla i obrazovana u Beogradu, taj betonski okvir nije mogao da uguši njenu duboku povezanost sa netaknutom prirodom. I baš kao nemirni planinski slap njena energija se uvija oko napisane reči i ispunjava čitaoca.

Miljković Nino