Montenegrina nastavlja sa predstavljanjem djela naših stvaralaca koji žive i rade u dijaspori.

Suzana Stanković
Izbor pjesama iz zbirke "SVITANJE"

Suzana Stanković, rođena Đuričanin, 1967.godine u Beranama, od oca Ranka i majke Gordane.
Piše od detinjstva. U vreme školskih i studentskih dana objavljivala je u listovima i časopisima u Jugoslaviji za šta je više puta nagrađivana. Objavila je knjigu pesama Svitanje 2005. godine u Beogradu.
Zastupljena je u knjizi Limopis- antologija pesama o Limu ( drugo prošireno izdanje-Bijelo Polje 2008. godine- izbor Radoslav Pajković )
Živi i radi u Berlinu.

Knjiga pjesama „Svitanje“ autora Suzane Stanković, svojom simbolikom najavljuje obdanjivanje sveta očima nežnim, ranjivim, punim iskustva, a opet na početku.
Veoma ohrabruje ozbiljnost koju pesnikinja pridaje osnovnom elementu komunikacije, a to je reč.
Reč je za Suzanu Stanković najfinije predivo i najljuće sečivo koje ume da zri. To znači da strpljenje i promišljenost rađaju zrelost u domenu komunikacije. Još neka viđenja životnih činilica imaju kod pjesnikinje Stanković posebnu simboliku:
Nada – ukras, kolektivitet- neminovnost.
Naročitu pažnju privlači njeno viđenje zavičaja – mesto porekla, svog ili svojih predaka. Zavičaj kod nje ima dvojnost.
Pjesnikinja je posvetila knjigu svom detetu što može značiti da je samu pesničku snagu crpela iz materinstva.
Knjigu „ Svitanje“ možemo toplo preporučiti čitaocu kao riznicu stilskih figura, sa moćnom metaforom, toplim epitetom, poređenjem. Može poslužiti kao intimna inspiracija razmišljanja o životu.

Milosava Mijović

ZNAĆE SE

Ruža jedna
Uvela danas
Svoje je lati
Spustila sve
Trebalo njoj je
Vode malo
Htela je da živi
Al’ ne da se.

U novo jutro
Krenuti neće
Zaboravit će se
Njene cvati
Tako nenadno
Umreće
Da bila je ruža
Znat će se.

ZA PESMU DOM

Preda mnom
Nem
Ničega sem
Jednom
Kad odem
Rana vremena
Klica semena
Za pesmu
Dom.

JEDNOGA DANA

Stajaćeš i ti
Jednoga dana
Sa ove strane
Našega praga

Pratićeš mene
Pogledom tužnim
I senka moja
Biće ti draga.

Bićeš srećan
Kada se vratim
Da se sa tobom
Malo družim

Zato ne umem
Ja da patim
Budućnosti
Hoću da služim.

ISPOD SVODA

Jasan ti ostavljam trag.
Sledi ga.
Takva je moja ljubav
Promeni je ili prekini
Njen tok.
Ostavi strahove i čežnje.
Prođi ispod njenog svoda
Ispod kojeg ni jedan čovek
Ne može ponovo da prođe.
Verujem da si ti onaj
Koji stvara melodiju
U mom srcu
I njenom je vodi kraju.

U OBRISIMA

Moj zavičaj
U obrisima moga sećanja
Prvih mojih ljubavi
I prvih radosti mojih.

Ulice malog grada
Još pamte mene
A ja kao zvezda plutam
U ovom okeanu vremena
I sobom nosim uvek
Moj Plav.

NA OBALI LIMA

Vjenčah se noćas
Na obali Lima
Sa tragom pjesme
U sivim nitima.

Noćas kad mi vetar
Otima riječ
I njega grli požudno
Neka me pesma liječi.

Vjetar u žustrim vrbacima
Odaje tajne koje ima
Noćas kad voli umjesto mene
Svaku kapljicu zelenog Lima.

ČIJA LI SAM

Čija li sam uspomena
Da l’ me neko u sećanju ima
Da l’ sam s njima bar na kratko
I šta značim ja sad svima.

Duh i volja nedostaju
Spomenarom dok tumaram
Da povratim izgubljeno
U sećanju dok ga stvaram.