|
Zapis iz 1546
Епистола господина Вићенца Вуковића
Ва Исусу Христу много почтованим отцем, патријархам, архиепископом, бискупом, јерејом, калојером, и осталим редовником, и толико је благочастним владавицам и краљем Мацедоније, Шервије, Босне, Сримске земље, и осталим кнезом хрстијанским великим и
малим, оногаје језика књижником, како братије господи и земљаком својим Виценцо Вуковић, а латинским језиком Дела Већа именован велемило позрављеније.
Очито се зна братијо и господо у крсту почтована јако права изваршена племенштина наша не има бити потврјена само по величаству крви, ако је добра и часна дила је не наслидују јако благочасни Матијаш угарски краљ свидочи онога от племенитаго и господскаго народа говорећи кога же његова честита дила и доброта вела у племенштини потврјају узвишајући јако Исус Христос у својем светом јеванјељу говори: да не може зло стабло добар плод давати, и толикоже племенито стабло зали плод чинити, и јакоже племенито стабло по плоду јего познавајет се, такоже висина племенштине по частних делих је очита.
Зач на страну оставив причке, и много говоре, на наш намисал повратив се мојего почтованога господина отца војеводе Божидара Вуковића да спомененије учињу за уздржаније виру Христову и помоћ народа јего за наслидовати полаг своје зможности првородитеље своје исходеште от племена благочастних владавић Сербске земље, от Белога Константина Првога и Благочаснаго и првога хрстијанскаго цара почам, и до времена славнога Вука деспота и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, јакоже находи се у Писму от ројства краљев и цесаров сербских.
Иже не страјајушти ни блага ни живота јего, ва дне и ва ношт мислећи својему народу на помошт бити, и то се зна по првом штампању књигах Светаго писма, јако читајући зразумија ли сте, и јако на самртној постељи будући у својој баштини умрети жељаше. И такоје по самрти јего, с великим потрошком из толико далеште стране ва лета господња 1540 на јего баштину мртво тело јего отнесено јест, и покопано у цркве Старце Горице при језеришту от Шкутари.
И такоје по самрти почтованога господина отца мојего првореченаго, аз Виценцо, син јего, не могушти иним ва сеје време својим родјаком и баштини мојеј послужити с великим же потрошком направив слова, и ине твари потрибне ка штампе от Светаго писма књигах Давида пророка что се Псалтир говори, на утишеније тила вашего, и спасенија душ ваших от свкоје блуде и фалсита, по мудрих људи велику труду направљењу уресен; и потом тога штампан јест, на хвалу Исуса Христа, и весеље ројаков своих, и баштине своје, и на обрадост свего христијанства, у свакој напасти их трпеште на овем свиту у миру заради Христа. И јакоже племенити зил мирисањем јего ино цвитје премаже, тако и Псалтир меју иними књигами Светаго писма, у ком сва пророчаства Христова здрже се.
Зато молим доброте ваше, са свим срдцем јако нашашти старе књиге писане от Србске земље, пошаљите ми да је штампам на споминеније старих, и хвалу Христову, по чем би могли прити у његово свето краљевство, у које нас приведи Отац и Син, и Свети Дух. Амин.
Телос.
Виценцо Вуковћ
У Бнецијех, ва лето 1546.
------------------------------------------------------------------------------------
Epistola gospodina Vićenca Vukovića
U Isusu Hristu mnogo poštovanim ocima, patrijarsima, arhiepiskopima, biskupima, jerejima, kaluđerima, i ostalim redovnicima, i toliko pobožnim vladarima i kraljevima Macedonije, Šervije, Bosne, Srimske zemlje, i ostalim hišćanskim kneževima, velikim i malim književnicima ovoga jezika, kao braći, gospodi, i zemljacima svojim, Vićenco Vuković, a latinskim jezikom "Dela Veća" nazvan, velemilo pozdravljenije.
Očito se zna, braćo i gospodo u Krstu poštovana, da pravo plemenito dilo naše ne može biti potvrđeno samo plemenitom krvlju, jer se dobra i časna dila ne nasliduju, kao što pobožni Matijaš, ugarski kralj svidoči, govoreći: "Onaj je plemenitog i gospodskog roda, koga njegova čestita dila i velja dobrota, u plemstvu potvrđuju, uzvišujući ga", kako Isus Hristos u svojem svetom Jevanđelju govori: "Da ne može rđavo stablo, dobar plod davati, niti plemenito stablo rđav plod rađati".
I kao što se plemenito stablo, po plodu svom poznaje, tako se i veličina plemenitosti, po časnim dilima mjeri.
Zač(as) da ostavim na stranu priče. i mnogo govorenje, i da se vratim na našu zamisao, za uspomenu na svoga poštovanoga gospodina oca, vojvodu Božidar Vukovića, radi učvršćivanja vire Hristove, i pomoći narodu njegovom; da se ugledam, prema svojim mogućnostima, na pretke koji potiču od plemena pobožnih vladara srpske zemlje, od Beloga Konstantina Prvog, počev od pobožnog i prvog hrišćanskog cara, do vremena slavnoga Vuka despota, i Branka Vukovića, i Stefana despota, kako se nalazi u rodoslovu kraljeva i careva srpskih.
On nije štedio ni bogatstva, ni svoga zdravlja, misleći danju i noću, kako da pomogne svome narodu. I to je poznato iz prvih štampaanih knjiga Svetoga Pisma; ako ste čitali, shvatili ste ! Budući na samrtnoj postelji, poželje da umre u svojoj otadžbini. I tako je, po smrti njegovoj, s veljim potroškom, iz daleke zemlje, ljeta Gospodnjega 1540, prenijeto njegovo mrtvo tijelo u otadžbinu, i pokopano u crkvi Starčeve Gorice, na Skadarskom jezeru.
Zato, poslije smrti moga poštovanoga gospodina oca, naprijed spomenutog, ja, Vićenco, sin njegov, ne mogavši, drukčije u ovo vrijeme, svojim rođacima i svojoj otadžbini, stalno biti od koristi, sa velikim potroškom, napravih slova, i druge potrebne stvari za štampu, iz knjiga Svetoga Pisma, Davida proroka, što se Psaltir zove, na utihu tila vašega, i spas duša vaših od svakoga bluda i falsita. Poslije velikog truda mudrih ljudi, izrade ukrasa, štampan je, na hvalu Isusa Hrista, i veselje mojih rojaka i moje otadžbine, i na radost svih hrišćana koji trpe svaku patnju na ovom svitu, umiru radi Hrista. I kao što plemeniti krin, svojim mirisom prevazilazi svako cviće, tako i Psaltir prevazilazi sve knjige Svetoga Pisma, u kome su sva proročanstva Hristova skupljena.
Zato svim srcem, molim vašu dobrotu, ako nađete staru knjigu pisanu u srpskoj zemlji, pošaljite mi je, da je štampam, za spomen precima, i hvalu Hristovu, kako bi mogli ući u Njegovo sveto kraljevstvo, u koje će nas privesti Otac i Sin i Sveti Duh. Amin.
(To mi je) cilj.
Vićenco Vuković
U Veneciji, ljeta 1546.
---------------------------------
Beograd. Arhiv SANU, inv br. 160. U ZIN I pogrešno: inv. br. 159, Up. Katalog SKA 278 (16), 232. (Psaltir s posledovanjem, 1546. g.). Predgovor. (Epistola za gospodina Vićenca Vukovića) na l. 2-2`. ZIN I 534.
|
