Montenegrina.net objavljuje odabrano stvaralaštvo satiričara iz regiona u

Ilija MARKOVIĆ, Srbija

Bilješka o autoru

Rođen je 1940. godine.
Zastupljen je u brojnim domaćim i stranim antologijama.
Prevođen na osamnaest jezika.
Dobitnik brojnih nagrada, kao autor, urednik, izdavač.
Uređivao biblioteku JU satira. Uređuje Koprive novosadskog DNEVNIKA.
Bavio se karikaturom i enigmatikom.
Objavio tridesetak knjiga satire, među kojima posebno mjesto
zauzima prvijenac u svjetskoj literaturi – roman u aforizmu ZAVEDI,
PA VLADAJ, djelo trajne vrijednosti, za koji je na Danima humora i
satire u Pljevljima – 2006., dobio prestižno priznanje TIPAR.
Živi u Novom Sadu.

A F O R I Z M I:
(po izboru urednika Veljka Rajkovića)

Aforizam je književno delo u nastavcima.
Nastavlja se tamo gde pamet stane.

Gde buja korov,
aforizam je sjaj u travi.

Aforizam je kap istine
u kojoj se prelama more gluposti.

Aforizam je isečak iz vidokruga.

Aforističar je vozač Formulacije 1.

Bez drskosti nema satire.
Bez vlasti nema drskosti.

Satiričari su, u stvari,
dželati koji ne skidaju
glave, već oreole.

Aforizam je bljesak duha
nad blesavom zbiljom.

Manja forma od aforizma je
jezik za zube.

Aforizam je zlatna nit
kojom mali mozak šije veliki.

Pravimo državu kakvu svet nije video.
Ako uspemo, neće ni videti.

Prva Jugoslavija,
druga Jugoslavija,
treća Jugoslavija.
Prodato!

Niko ne sme da pisne
dok car životinja ne rikne.

Veliki Srbin
viši je od malog Srbina
za nečiju glavu.

Probio sam medijsku blokadu.
Pucao sam u televizor.

Neviđen incest:
jebo sliku svoju!

Demonstracije bi prošle mirno
da se narod nije okupljao.

Mumija ćuti kao zalivena.
Čuva tajnu piramide vlasti.

Pljačka im materina!

Još se nisu stekli uslovi
za borbu protiv kriminala.
Sticanje je u toku.

Srbija je zemlja izobilja.
U njoj ima što nigde nema.

Strašni sud?
Prazan tanjir.

Ako vam je istina prirasla za srce,
vašoj bolesti nema leka.

Da li su pruge na ludačkoj košulji uspravne,
zavisi od položaja koji zauzima ludak.

Informativni razgovor je vremenski ograničen.
Dok ne iscuri pesak kroz mokraćne kanale.

Da bi ih sunce ogrejalo,
mladi su morali da uhvate maglu.

Na brodu ludaka
kormilar upravlja kapetanom.

Ko odbije odlikovanje,
zaslužuje orden za hrabrost.

Svi su bili na mojoj strani.
Zato se čamac i prevrnuo.

Stranke su postigle konsenzus.
Ne slažu se ni u čemu.

Kako verovati narodu
koji jedanput glasa za jedne,
a drugi put za iste?

Mi nudimo najviše.
Ukrašćemo najmanje.

Srbi su veliki narod.
Nema rata koji ih može zaobići.

Hvala što ne pušite,
ne pijete, ne jedete!

Ispalo je dobro.
Ostalo je loše.

Isparavanje je
finansijska transakcija.

Kad vlada potegne činjenice,
istina izvuče deblji kraj.

Najviše se laže pre izbora
i posle izbora.

Ludo smo se proveli.
Nemamo pojma ni gde smo bili,
ni šta smo radili.

S njim živimo brže.
Dok trepneš,
prođe nas volja za životom.

Ko zna, zna.
Ko ne zna – informisan je.

Podanicima koji ne mogu
da svare ovu vlast,
u pomoć priskaču unutrašnji organi.

Demonstranti su se obraćali
svim institucijama sistema.
Samo im je policija izašla u susret.

Svevid nije onaj što sve vidi,
već koji ugrabi priliku
kad svi trepnu.

Treba reći pravu istinu,
a ne kako je bilo.

Kad je istina u centru pažnje,
obilaznica je u centru moći.

Filozofija ovoga sveta
potiče iz stomaka:
smućkaj, pa prospi!

Korupcija je opaka bolest.
Ko ne podlegne, nema mu spasa.

Kad mi radimo sebi o glavi,
drugi obustave rad.

Rodila ga majka po ko zna koji put:
jednom budala – uvek budala.

Dok je našla što je tražila,
izgubila je što je imala.

Da ne beše vođe,
lopovi bi odneli sve.

Dok se ne montira materijal,
gledaćete zvaničnu verziju događaja.

Pametne Srbe
može da spase samo luda sreća.

Da imamo jaja,
gađali bi ih mućkovima.

Ekološki vic: čista zajebancija.

Ako je riba i po dinar i po,
koliko nas košta som?

Kad je život lutrija,
smrt je premija.

Vaše primedbe su na mestu.
Gde su bile, tu su i ostale.

Nije bilo daleko od pameti.
Zato nam se i obilo o glavu.

Ne bi vam vlast zavrtela pamet
da niste obletali oko nje.

Juče se sve nije moglo reći.
Danas se sve može prećutati.

Čuvamo uspomenu na njega.
Stalno ga psujemo.

Molim Gornji Naslov
da se ne penje više!

Turci su bili i prošli.
Ovi samo biju.

Inflacija je počela u ratu.
Kad je jedan Nemac
vredeo sto Srba.

Ne pričajte bez veze!
Izađite za govornicu.

Što da podnesem ostavku,
kad ništa nisam uradio?!

Plate su iz dva dela:
od šake do lakta.

Svi nude recepte.
Niko da pozove na ručak.

Nema više nedodirljivih.
Neuhvatljivi su.

Pitaće te starost: gde ti je?

Gde je batina vaspitna palica,
batinaši su prosvetni radnici.

“Slobodno!” –
ču se glas iz ćelije.

Naša potrošačka korpa
ispletena je
od pruća žalosne vrbe.

Mi se pišemo veliki slovom.
Uvek smo na početku.

Nismo mi za ludnicu.
Ona je za nas.

Jedanaesta zapovest:
“Briši prethodne!”

Mnoge stvari su nadohvat ruke.
Treba samo saviti kičmu.

Proces demokratizacije je u punom jeku.
Uzvici podrške mešaju se sa vapajima.

Gde je tanko, tu se ki …

Priznajem samo sud
u kome ima nešto za jelo.

Potvrda iz katastra:
vaše zemlje nema.

Nismo izgubili sve bitke.
Samo one u kojima smo učestvovali.

Lako je biti prvi,
kad te drugi gone.

Pre upisa u knjigu žalosti,
upisao se u listu strelaca.

Od ludaka je teško napraviti budalu.
Već je formirana ličnost.

Pravna država funkcioniše
na opšte zadovoljstvo jednog čoveka.

Narod čvrsto stoji uz vođu.
Kao stub srama.

On je uravnotežena ličnost.
Jednaki su mu mali i veliki mozak.

Jedni lažu, drugi kradu, treći pljačkaju.
Dobro je kad se zna ko šta radi.

Zločina je bilo i na našoj strani.
Činili su ih drugi.

Političar koji zna šta hoće
glavna je prepreka onima što mogu.

Pošto nismo učestvovali u ratu
tražićemo ratnu odštetu.
Za neostvarenu dobit.

Zakon je isti za sve.
Na koje se odnosi.

Kome je štap pri ruci
ne oslanja se na pamet.

Glupost je nasledna,
ludilo je zarazno.

Naši početni uspesi
bili su znatno veći
od naših krajnjih rezultata.

Niko njegov nije umro
prirodnom smrću.
Nećemo ni mi!

Aforizam je zakon.
Ostalo su izmene i dopune.