|
|
|
   |
др Милош Милошевић ВИДА МАТЈАН  Вида Матјан Чиме је Вида Матјан задужила Котор и како је постигла да у једној сасвим маленој средини одгоји тако бројне и квалитетне генерације музичара и обрати на себе пажњу ширих, републичких, па и савезних форума? У овом случају стекла су се два битна фактора. Вида Матјан је дошла да обрађује плодно музичко тло которске комуне, која је имала своје старе музичке традиције. Ту се још од XV ст. његовало црквено оргуљање, веома је била развијена народна пјесма и рано је настао, још у првој половини XIX ст. дувачки оркестар. Ту су се његовали и бројни хорови, тамбурашке групе, мали гудачки оркестри, оперета, приватне школе и сл. С друге стране, Вида Матјан је стигла у которску средину као сасвим зрели музичар и човјек, послије разноврсних искустава која су јој била изузетно драгоцјена и тако сретно се уклопила у потребе једне мале средине, гдје често треба сам рјешавати велики број хитних и веома разноврсних проблема. Музичка активност Виде Матјан у Котору почиње 1945. године у оквиру "Приватне музичке школе Вида Матјан", која, уз сагласност власти, траје све до 1. априла 1947. године, када се стапа са тек основаном Државном нижом музичком школом. Упоредо са тим, Вида Матјан на друштвеном плану задовољава велике културне потребе посљератног Котора и са огромним еланом и енергијом од 1946. године организује и води хор АФЖ (са 32 члана). Пионирски хор (са 105 чланова), као и фолклорне и драмске групе. Те формације и даље раде и послије отварања Музичке школе 1947. године и рада секција КУД " Никола Ђурковић ". Што се тиче фолклора, треба напоменути да је студиозни теренски рад и пажљива обрада, нарочито Добротске свадбе и Шкаљарског кола, касније била прихваћена и од професионалних ансамбала. Иначе фолклорна група Школе је нарочито живо радила 1950-51. и 1952-55. године и често јавно наступала. У недостатку средстава за оригиналне костиме, Вида Матјан је користила знање из декоративне умјетности. Највећи замах хорова којима је дириговала Вида Матјан, био је током 1947. и 1948. године, када на републичким такмичењима добијају прва мјеста. Од 1949. године Вида Матјан постаје директор Музичке школе у Котору и ту остаје 20 година, до свог пензионисања 1969. године. Поред своје клавирске класе на Нижој музичкој школи, предавала је клавир у Котору и Титограду у Средњој музичкој школи "Његош". Школске године 1948-49. почиње се са музичко - сценским адаптацијама, као Шумска бајка, па Слике из дјечијих прича (1950/51), па Јежева кућица на стихове Бранка Ћопића (1951/52) и Замчић - чардачић по једночинки С. Маршака (1952/53. са клавирском пратњом, а 1966. оркестрирано). А када су у радионици Виде Матјан и лутке израђене 1955/56. године, давано је са школским луткарским позориштем дјело Ивана Минатија Славни вочић, увијек, наравно, са тежиштем на музичким детаљима. У првим ко Вида Матјан се користила и неким популарним дјелима из музичке литературе, повезујући их са својим композицијама (Шумска бајка и Слике из дјечјих прича). Касније је сама писала композиције, израђивала сценографију и режирала, уз сарадњу свог наставничког колегијума, а гдје је то било могуће, чак и уз активно учешће самих малишана - извођача. Поред тога на свим је представама и сама дириговала. Један од најзрелијих успјеха Виде Матјан била је Бесана шумска ноћ (на текст М. Милошевића), која је приказана и пред Конгресним форумом музичких педагога 26. VIII 1964. године, за који су комад аутори 1965. добили 13- јулску награду. У инструментацији те бајке у комплетном саставу је коришћен Орфов инструментариј, допуњен гудачким и дувачким инструментима. Даље треба споменути Клинику лутака 1967. године (на текст Јована Алексића), и Вучко, приказан 1968. године (текст Војмила Рабадана). Не улазећи у анализе композиција Виде Матјан, сматрамо корисним да дамо њихов попис: 1948. год. ШУМСКА БАЈКА ( Дјечја музичка бајка. Позоришна монтажа — уз клавирску пратњу.) Признања Виде Матјан стицана су сљедећим редом: 1948. год. новчана награда Министарства просвјете Цетиње" за видно учешће и свестрано залагање у умјетничком раду."; |