Pretraživač sajta
Montenegrina
 

Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip











 
 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |

      

 

 

Данка Лајић-Михајловић
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ И ПЕСМЕ ЦРНОГОРАЦА У БАЧКОЈ

 

 

Одломци преузети из књиге:



Увод

       Миграције народа су један од друштвено-историјских феномена који припадају сферама интересовања научника различитих профила, укључујући и етномузикологе, из чије перспективе је пресељење један од најважнијих спољних фактора који условљавају еволуцију народне музике.1 Познато је да се током акултурационог процеса елементи духовног културног комплекса размењују много спорије од елемената материјалне културе.2 Од питања које миграције покрећу у домену традиционалне музике, издвајају се она о врсти и брзини промена до којих долази при напуштању матичног културног окружења. Војводина, као једно од најзначајнијих миграционих подручја, пружа мноштво различитих примера акултурационих процеса. Међу најупечатљивијима су, свакако, сусрети опозитних култура горштака и равничара.

       Усмеравање пажње на музички фолклор Црногораца у Војводини је, осим идеје да се проуче последице промене културне средине по народну музику, објединило и потребу да се, макар преко дијаспоре, боље упозна управо тај сегмент црногорске традиције. Наиме, у време када је ово истраживање започето (1990), број публикованих нотних записа црногорске фолклорне музике и стручних написа о њој је био релативно мали,3 при чему је до тада више пажње поклањано инструменталној музичкој пракси (гуслама и диплама),4 па је требало проширити знања о вокалној традицији.

       Прикупљање етнолошке и музичке грађе обављано је у више наврата током 1990. и 1991. године.5 Највећи део црногорске популације у Војводини живи у Бачкој,6 па је истраживање било усмерено на овај регион. Материјал је прикупљан у седам сеоских насеља: Ловћенцу, Бачком Добром Пољу, Змајеву, Равном Селу, Савином Селу, Фекетићу и Крушчићу,7 као и у Врбасу, градској средини и регоиналном центру.


       Beћ приликом првог боравка на терену уочено је да је свадба највиталнији од ритуала у које је уткана музика, што, према наводима из литературе, одговара и ситуацији у Црној Гори.8 Иако је свадба изузетно архаичан обред, она није херметична форма, већ динамичан систем који укључује иновације различитог нивоа, што је чини погодном и за проучавање утицаја нове средине на фолклорне творевине досељеника. Етнолози су проучавали црногорске свадбене обичаје у више наврата,9 на основу чега је формиран контекстуални оквир за музичку димензију. Од времена када су представљени први резултати рада на музичкој грађи прикупљеној у Бачкој,10 референтна база значајно је увећана објављивањем две збирке песама из Црне Горе, Јована Милошевића11 и Николе Херцигоње,12 резултата истраживања вокалне традиције Боке Которске аутора Злате Марјановић-Крстић,13 као и новијим радовима из других научних области у којима се такође разматра црногорски музички фолклор.14

       Процес трансформације традиционалне културе Црногораца насељених у Војводини обележен је првенствено поларитетним односом матице, као једног од најснажнијих извора миграционих токова, и земље колонизације, као типичног имиграционог подручја, па је у првом поглављу књиге постављен социјално-културолошки оквир теме.

       Сложена симболика друштвене стварности коју свадба садржи чини је парадигматичним догађајем читаве културе,15 на основу чега се у другом поглављу пореде традицијски модел ритуала, који одсликава типичну патријархалну културу матичног подручја, и форма свадбовања с краја 20. века, као одраз промена начина живота потенцираних пресељењем.

       Из синкретичног свадбеног контекста издвојена је и посебно сагледана улога музике, како она коју је имала у прошлости, у оквиру традицијског модела, тако и она карактеристична за савремене свадбе.

       У четвртом поглављу изложени су резултати структуралне анализе традиционалних црногорских свадбених песама забележених у Бачкој, по стандардним параметрима: мелопоетској форми, метроритмичким обрасцима, тонској структури. У делу о варијантности квантитет и квалитет сличности напева су сумирани у типолошку пирамиду чији основни ниво припада варијантној сфери, а њена надградња улази у имагинарну, инваријантну сферу.

       Најзначајнији део прилога чине записи песама, од којих су у целини (напев и текст) објављени записи специфичних мелопоетских форми и најтипичнијих варијаната мелодијских образаца, док су остале варијанте тих образаца представљене текстовима (и упутницама на одговарајућу мелодијску контуру, одн. образац међу нотираним примерима). Мелопоетски записи су груписани по граматичком принципу, што олакшава праћење проблематике која произилази из мелодијске сличности, а редослед текстова је усклађен са свадбеним током. Фотографијама су илустровани важнији моменти традицијског свадбеног ритуала који су се очували и на савременим свадбама.

* *

       Рад на овој теми омогућили су ми, пре свега, певачи и казивачи који су отворено и предусретљиво одговорили на моју идеју, због чега им дугујем неизмерну захвалност. Помоћ у реализацији теренског истраживања готово у свим местима је прерастала у гостопримство које ћу заувек памтити. Захвалност за сарадњу и подршку дугујем и људима који су тада радили у Дому културе у Врбасу и члановима њиховог фолклорног ансамбла. Значајан ослонац била је Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, под чијим је покровитељством истраживање рађено. Породицама Поповић из Змајева и Перовић из Врбаса, као и др Едит Петровић, етнологу, најљубазније се захваљујем за уступљени фото-материјал. Стручним сугестијама квалитету овог рада допринели су етномузиколози проф. др Драгослав Девић, мр Сања Радиновић и мр Мирјана Закић. Свима и овом приликом изражавам своју искрену захвалност и поштовање.

1 Gheorgie Ciobanu, Despre factorii care иnlesnesc evolutia muzicii populare, Revista de Folclor
(Bucuresti), I, 1-2,1956, 68.
2 Jordan Jelić, Akulturacija, Kultura (Beograd), 68-69,1985,133.
3 Franjo Š. Kuhač, Južno-slovjenske narodne popievke, III, Zagreb 1880;* исти, Južno-slovjenske narodne popievke, IV, Zagreb 1881; Ludvik Kuba, Album Černohorske: 70 narodnich pisni, Prag 1890; Владимир P. Ђорђевић, Неколико речи o игрању и певању у Херцег-Новоме, Гласник Етнографског музеја у Београду (Београд). 4. 1929, 18-28; Милоје Милојевић, О црногорским народним мелодијама, Зетски гласник (Цетиње), Божић 1938: Miodrag Vasiljević, Muzički folklor u Jugoslaviji, Crna Gora, Muzička enciklopedija, II, Zagreb 1963, 263-264: исти. Народне мелодије Црне Горе, Београд 1965; Jerko Bezić, Crnogorska muzika. Narodna, Muzička enciklopedija, I, Zagreb 1977, 376-377; [исти], Crna Gora, Narodna muzika, Leksikon jugoslavenske muzike, I, Zagreb 1984, 151-154;
4 Walter Wunsch, Die Geigentehnik der Siidslawischen Guslaren, Brunn-Prag-Leipzig-Wien 1934; Mitar S. Vlahović, O najstarijim muzičkim instrumentima u Crnoj Gori, у: Rad VI kongresa folklorista Jugoslavije Bled 1959, Ljubljana 1960, 313-323; Миливоје B. Кнежевић, Гусле јаворове, у: Рад VII конгреса СФЈ у Охриду 1960, Охрид 1964, 345-355: Трифун Ђукић, Гусле као симболичан споменик своје улоге, у: Рад VII конгреса СФЈ..., 357-358; Твртко Чубелић, Музички инструменти у епској народној пјесми, у: Рад VII конгреса СФЈ..., 401-404; Tomo Maretić, Naša narodna epika, Beograd 1966 (prvo izdanje: Zagreb 1909); Miloš A. Slijepčević, Nekoliko načina guslarskog kazivanja epskih pesama, у: Rad XV kongresa SUFJ u Jajcu 1968, Sarajevo 1971,131-133; Tvrtko Čubelić, Uvodna napomena, у: Rad XV kongresa SUFJ..., 161-195. O црногорским диплама видети у: Božidar Širola, Svirale s udarnim jezičkom. Zagreb 1937; Mirjana Vukičević, Diple Stare Сгпе Gore, Beograd 1990.
5 Грађа je на терену прикупљана путем интервјуа, аудио-снимањем и фотографисањем. Музика је снимана касетофонима SONY WM-D6C и SONY TC-D5 PRO. Тонски записи налазе се на касетама МС 4-18 у архиви Одељења за сценске уметности и музику Матице српске у Новом Саду.
6 Владимир Р. Ђурић, Географски распоред новоколонизованог становништва у Војводини, Гласник Етнографског института САНУ (Београд), II—III. 1953-1954, 739-740.
* Комплетни подаци о библиографским изворима и значења коришћених скраћеница налазе се у попису литературе у Прилогу.
8 Јован Вукмановић, Општи поглед на црногорски фолклор, у: Зборник радова III конгреса фолклориста Југославије одржаног у Црној Гори 1956, Цетиње 1958, 16-17; Исти, Географски, историјски и етнички преглед Спича, у: Зборник радова са XXVIII конгреса СУФЈ одржаног у Сутомору 1981, Сутоморе 1981. 11-12; Василије Мујо Спасојевић. Свадбарски овичаји у Црној Гори, Цетиње 1999.
9 Група аутора, Бачко Добро Поље - Горштаци у равници, Београд 1979, 260; Љиљана Пешикан-Љуштановић. Неке промене у свадбеним обичајима Црногораца колониста у Ловћенцу, Folklor у Vojvodini (Novi Sad), 3, 1989, 85-95; Edit Petrović, Svadbeni običaji crnogorskih kolonista u Bačkoj, у: Vojvođanski svatovi - zbornik radova VI naučnog skupa PČESA, [Novi Sad] 1990, 89-93.
10 Данка Лајић, Свадбени обичаји и песме Црногораца у Бачкој, дипломски рад одбрањен на Факултету музичке уметности у Београду 1991. (ментор проф. др Драгослав Девић); део резултата истраживања који се односе на музику објављен је под насловом Црногорске свадбене песме у Бачкој, Свеске Матице српске (Нови Сад), Серија уметности, 7, 1995,12-28.
11 Јован Милошевић, Записи народних пјесама из Црне Горе, Подгорица 2000.
12 Злата Марјановић, Народне песме Црне Горе по Спонским записима и одабраним белешкама из дневника Николе Херцигоње, Подгорица 2002.
13 Злата Марјановић-Крстић, Вокална музичка традиција Боке Которске, Подгорица 1998.
14 Vukašin Vlahović, Folklor kao ishodište umjetničkog stvaralaštva u crnogorskoj muzici, Nikšić б.г.. 17-34; Slobodan A. Jerkov. Etnički identitet u svetlu muzičkog nasledja Crne Gore, докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Београду 1997, рукопис.
15 Сања Златановић, Свадба - прича о идентитету: Врање и околина, Београд 2003, 7.

----------------------------
----------------------------
----------------------------


УЛОГА МУЗИКЕ НА ЦРНОГОРСКИМ СВАДБАМА

       Традиционалне свадбе биле су спој магијских радњи, религијског односа према животу и профане светковине: склапање брака је примарно чинио низ обредних активности са различитим функцијама, а секундарно, црквени чин ступања у брак, након чега је настајало масовно гозбено весеље. Први део церемонијала афирмисао је елементе обреда прелаза, то је суштински део свадбе током којег један род губи члана, а други га добија. Атмосферу одликују амбивалентна осећања, туга и радост, нетрпељивост и зближавање, па се у стручној литератури назива и "конфликтно-драматичан".105 Песме које се изводе у овом делу свадбе су обредне у ужем смислу, имају тачно одређено место и време извођења и синкретички су везане за одређени ритуални моменат.106 Други део свадбе је "празничан",107 мада је, на основу трагова у песмама које се сада квалификују као "љубавне", "шаљиве", "забавне" могуће претпоставити да је и овај сегмент некада поседовао одређену магијско-обредну функцију.108

       Песме из прве групе по месту и улози у церемонијалу подсећају на функцију хора у античкој драми,109 оне су "обредно описне",110 најављују, коментаришу или резимирају одређене обредне радње. Њихово је извођење везано за три временско-просторна сегмента свадбе: певају се у младожењиној кући при поласку по младу, када сватови дођу у њену кућу и када доведу невесту у нови дом.

       Музички сигнал за полазак сватова по младу је песма Пођосмо ли, пођосмо (Прилози, мелопоетски записи 20 и 21 и текстови 1-5*), која ни у једној од варијаната забележених у Војводини нема целовит текст. Ратничка организација сватова потцртана је у песми Развиј барјак, барјактаре (м. з. 1, 2 и т. 6) и још конкретније дистихом Стари свате од сватова / Дивна ли је војска твоја! (т. 7). Посебан благослов кроз песму се упућује младожењи при поласку у цркву: Ojдe Драган на вјенчање, виђе ли га ко? /Виђела Га добра срећа и сам Господ БОГ! (т. 9).

       У младиној кући девојке песмом најављују долазак сватова (Што се оно чује јека, м. з. 40и41), дочекују их (Добро дошли, кићени сватови, м. з. 56 и 58, т. 10-12), апострофирају учеснике обреда који наздрављају (Редом иде редица, м. з. 66), учествују у чину откупа и преузимања девојке (Не дамо злата без злата, Одби се Грана од бора, м. з. 48 и 49). Призор младе међу деверима је опеван у великом броју варијаната "похвалне" и благосиљајуће садржине (м. з. 14 и 15, т. 16-18). У преломном тренутку када млада постаје "својина" нове породице, велича се њена лепота и доброта, пореди се са дуњом, која је магијски симбол плодности, и јелом, дрветом-заступником женског принципа.111 Током драматичног дела свадбе певају се и тзв. опроштајно-покудне песме,112 од којих је код Црногораца најпознатија Пјевај, Маро, моје јање мало{м. з. 59-61, т. 20-24), која представља оду девојаштву и родитељској кући. Поларизација статуса неудате (девојке) и удате жене симболизована је "царовањем" и "тамновањем". О жељи да се приликом одвајања девојке од породице обезбеди веза њеног потомства са рођацима по мајчиној линији сведочи стих Окрени се млада сестро, браћа те зову (т. 26).

       Део свадбеног репертоара који се изводи у младожењиној кући по повратку са венчања обухвата сличне форме најављивања доласка сватова са младом (песма Што се оно чује јека сада слави срећан исход пута: Иду свати и пјевају /Лијепу нам воде снају!- м. з. 41) и изражавања добродошлице (стиховима Отвор 'те се на капији врата / Да уиђе oвa кита свата - м. з. 55 и Добро дошли, кићени сватови /Добро дошли и добро довели! - м. з. 7). На основу уобичајеног ословљавања младе соколом, именом птице са заштитном магијском функцијом,113 за песму Уз трпезу, низ трпезу, cuвu соколе (м. з. 30 и 31) могуће је претпоставити да се првобитно односила на младино обредно услуживање гостију за које су је они даривали. Из празничног дела популарношћу се издвајају песме Врела вода на валове (м. з. 11-13, т. 36-39) и Ђевојко, златна јабуко (м. з. 45, т. 50-54). Понављају се поређења младе са симболима плодности, у овом случају са јабуком и "јеликом". Песма Колика је Гора божурова (м. з. 65, т. 40, 41) доноси лирску слику зреле лепоте девојке стасале за удају, са симболиком по којој је гора браник девојачке моралне чистоте, али и сама девојка коју је момак освојио. Великим бројем примера заступљена је форма за коју није забележен посебан назив, а чини је мелодијски шаблон на који се испевавају низови римованих осмерачких или десетерачких дистиха и катрена.114 Садржај се креће од љубавних тема (т. 61, 62, 63...), преко шаљивих и ласцивних (т. 83, 84...), до вулгарно-еротских (т. 79, 80). Овакви текстови одраз су емоција и сексуалности која је у свакодневном животу била прикривана, чак табуисана нормама патријархалног морала, а њихова бројност се може повезати са слободама које је донело новије доба. Импровизовање текстова је имало и функцију задовољавања потребе за вербалним огледањем и надметањем талентованих појединаца. Репертоар који се певао у празничном делу свадбе био је флексибилнији, ослобођен ритуалних постулата, па су преко њега на традиционалну свадбу "улазиле" песме новијих времена и оне чије порекло није утврђено (као Пољем се вије, ој зор-делије, м. з. 63, варијанта севдалинке забележене и у Херцеговини115). На свадбама су се понекад певале и песме о историјским догађајима и личностима, типичније за друштвене скупове116 (т. 89-92).

       Не памти се да су свадбене песме у Црној Гори икада пратили инструменти. Они су у оваквим приликама имали потпуно споредну улогу - ако је међу гостима био добар гуслар, извео би неку епску песму о истакнутим личностима (т. 89-91)117 или, сходно прилици, о женидби јунака,118 евентуално поменуте љубавне и шаљиве песме двостиховне структуре.

       Омиљени облици орских игара у Црној Гори су зетско или црногорско и црмничко оро (коло), који се сматрају аутентичним и од давнина су извођени искључиво уз певање.119 Ове игре припадају кореолошком типу "лаког кола".120 Играло се уз напев м. з. 1 који важи за музички образац зетског кола, затим уз песме Ој, Јово, Јово (м. з. 29), Ђевојко, златна јабуко (м. з. 45, 46), Свако uгpa по мало (м. з. 16), Игра Бранко ка' ђетић (м. з. 5), Зета земља рађа виле (м. з. 28).121

       Промене које су у Бачкој захватиле музичку димензију црногорске свадбе односиле су се и на квалитет и на квантитет. Иновирање традиционалног свадбеног репертоара информатори везују за непосредни послератни период, када су на свадбама певане и песме са тематиком из НОБ-а. Осим тога, разграђивање репертоара, нарочито обредног дела везаног за тзв. драматичне фазе свадбе у младиној и младожењиној кући, одвијало се у складу са општим током еволуције традиционалног народног певања, а додатно је убрзано пресељењем у нову средину, издвајањем из матичног културног окружења. На савременим црногорским свадбама у Бачкој очувао се мали број аутентичних песама, а међу њима је најмање обредних.122 Њиховим нестајањем свадбени музички репертоар добија све више својства репертоара "неспецифичног славља".123 Весеље се након преузимања младе распламсава и достиже кулминацију после ручка у кући младожење. Избор и редослед песама које се том приликом изводе не подлежу никаквим правилима, већ зависе од присутних гостију. Развој технике омогућио је да се посредством мас-медија и савремених носача звука наметне репертоар чији профил није издиференциран нити у погледу функције, нити у смислу везе са музичким дијалектом одређеног подручја. Такав репертоар чине махом "новокомпоноване песме", од којих неке имају тенденцију да се устале као замена за традиционалне обредне песме (нпр. Дочекај ми, мајко, свате уместо Добро дошли, кићени сватови), док су поједине по тематици чак и неприличне свадбеној свечаности.

       На црногорском селу до Другог светског рата нису постојали професионални музичари. На свадбама су певали гости сами. Обредне песме је обично изводила група девојака, рођака или другарица,124 а "забавни" део репертоара - мешовита група коју су чинили готово сви сватови или се више мањих група смењивало по дијалошком принципу. У време досељавања колониста у Бачку на свадбама мештана су већ били присутни вокално-инструментални састави, банде, плаћани да забављају госте. Сачињавали су их акустични инструменти, најчешће је то био тамбурашки оркестар допуњен виолином и хармоником. На првим црногорским свадбама у новој животној средини је задржано аутентично вокално музицирање, а онда су постепено освајали место нови видови музичког изражавања, првенствено код склапања етнички мешовитих бракова. Нарочито је била омиљена хармоника.125 Првобитне, акустичке ансамбле наследили су састави са електричним инструментима и изузетно јаким озвучењима. Такви бендови су потпуно искључили активно учешће гостију и наметнули им улогу мање-више пасивних слушалаца, од извођача, стваралаца музике, они су постали само купци, потрошачи.

       У контексту оживљавања интересовања за традиционалне вредности мења се и став млађих према музици предака, мада на свадбама и даље доминирају новокомпоноване песме. Као продукт помодног "повратка традицији" настају песме са "црногорском тематиком" потенцираном архаичним изразима, обавезно певане на јекавици.126 Велика популарност оваквих песама најбоље говори о музичкој култури садашњег времена.

105 В. Торопова, К вопросу о жанровои классификации свадебного фолклора, Фолклор и етнографии (Ленинград), 1974, према: Дејан Ајдачић, Жанрови свадбених песама, у: Кодови словенских култура (Београд), 3 - свадба, 1998, 220.
106 Радмила Петровић, Српска народна музика - песма као израз народног музичког мишљења, Београд 1989, 50.
107 В. Торопова, према: Д. Ајдачић, нав. дело, 220.
108 Песме и игре које се изводе на свадби генерално се разврставају на оне које се изводе само на свадби и оне које се могу изводити на свим врстама забава. Dunja Rihtman, Arhaični elementi u svatovskim pjesmama Srba i Hrvata bosansko-hercegovačkog sela, Народно стваралаштво - Folklor (Београд), 25, 1968, 70; Emilia Comisel, Coutumes et rites de la noce, у: Zbornik XII kongresa jugoslovenskih folklorista Celje 1965, Ljubljana 1968, 211-212.
109 М. Кнежевић, нав. дело, 192.
110 Д. Ајдачић, нав. дело, 218.
111 Д. Ајдачић, нав. дело, 231.
112 Исто, 222-223.
* Надаље ћe мелопоетски записи бити означени са "м. з.", а текстови са "т.".
113 Исто, 228.
114 Песме изграђене од двостиховних целина са мелодијским шаблонима на које се испевавају познате су и на другим јужнословенским подручјима као бећарци, ојкача, ганга, рере, дикица, шаранац итд. Ненад Грујичић, Ојкача, Нови Сад 1992, 8.
115 Мирослав Паламета, Свадба на тлу Херцеговине, у: Зборник радова са XXVIII конгреса СУФЈ одржаног у Сутомору 1981, Сутоморе 1981,114-115.
116 Живомир Младеновић, Народне песме Сутомора и околине, у: Зборник радова са XXVIII конгреса СУФЈ одржаног у Сутомору 1981, Сутоморе 1981,16, 21.
117 Једна од најпопуларнијих песама међу Црногорцима у Бачкој је о сердару Јолу Пилетићу која започиње стихом Што си сјетан, сердар-Јоле?
118 Женидба јунака је тема већег броја епских песама изванредне поетске лепоте: Женидба Душанова. Женидба Вукашинова, Женидба Милића-барјактара, Женидба Максима Црнојевића.
119 Велимир Вујовић, Црногорско оро у Црмници, Београд 1933, 39-50; Vladimir Šoć, Starocrnogorske narodne igre, Zagreb 1987, 30; J. Вукмановић, Општи поглед на црногорски фолклор, 14.
120 Оливера Младеновић, Коло у Јужних Словена, Београд 1973,142.
121 В. Вујовић, нав. дело, Љубица С. Јанковић, Даница С. Јанковић, Народне uгpe, I, Београд 1934, 68, V. Šoć, нав. дело, 38, 67, 80, 83.
122 На свадби Пејовића у Ловћенцу (март 1990) певано је петнаестак традиционалних песама, од којих су само четири обредне: две су певане при поласку за младу (Пођосмо ли, пођосмо и Развиј барјак, барјактаре, м. з. 20 и 1), а две испред месне канцеларије где су младожења и део гостију сачекали сватове са младом (Добро дошли, кићени сватови и Свако игра по мало, м. з. 7 и 8). У младожењиној кући се певало на аутентичан начин, a cappella - без инструменталне пратње, док су песме снимљене по повратку од младине куће изведене вокално-инструментално, уз хармонику, па је напев прилагођен одсвираној мелодијској линији. Како млада припада "старинцима" (из Бачке Тополе), изостанак сегмента (црногорског) репертоара који се обично изводи у невестиној кући је логичан.
123 Љ. Пешикан-Љуштановић, нав. дело, 93.
124 Казивачи се не сећају специфичног назива за девојке које су певале, а познато је да се у западној Србији, Шумадији и другим крајевима настањеним динарским живљем оне називају јенђе. енђе, инђе, инђице или енђибуле. Р. Петровић, нав. дело. 49; Димитрије Големовић, Народна музика ужичког краја, Београд 1990, 22.
125 Хармоника је била присутна у Црној Гори већ између два светска рата, али само на свадбама у градовима, и то се тада сматрало "лацманским" (латинским), страним утицајем.
126 Типични у овом смислу су стихови: Одвоји(х) се од камени' брда, / Збогом моја ђедовино тврда! или Запјевајмо сложно о'ђе, / Помог''о нам Свети Ђорђе, / Свети Ђорђе и Илија/ И Острошки Василија!

----------------------------
----------------------------
----------------------------


ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА

       Пресељење у Бачку је за већину Црногораца пре свега значило драстичну промену природне средине, па је уследио дуг и мукотрпан процес биолошког и економског прилагођавања. Паралелно је текло прихватање етнички хетерогене средине, односно социо-културна адаптација. У погледу фолклорног наслеђа, живот на панонском тлу је, уз специфичне друштвено-историјске околности након Другог светског рата. донео убрзано дистанцирање од традиционалних вредности. У периоду непосредно након колонизације још су чувани поједини аутентични фолклорни облици и то они који су задовољавали нове друштвене критеријуме (епика, песме са тематиком из НОБ-а и послератне изградње, орске игре).198 Не косећи се са новом идеологијом, осим око црквеног венчања, које је одмах и "изобичајено", црногорске свадбе су се у овом периоду одржавале најчешће по традицијом утврђеном "сценарију". Промене су продирале постепено, прво оне које нису битно утицале на сам ток свадбе (нпр. уместо у народним ношњама, већина гостију је била у савременој одећи, а као симбол етничког идентитета мушкарци су задржали капе). Музика је била веома слична оној на свадбама у матици, нарочито при склапању етнички хомогених бракова, а имућнији су, као престижни елемент, ангажовали плаћене хармоникаше.

       У наредном периоду, од 60-тих година, већа покретљивост сеоског становништва и непосредније контактирање са староседеоцима и другим колонистима, промене односа у оквиру породице и шире друштвене заједнице, укупни економски напредак домаћинства и сл., условили су значајну промену улоге фолклора.199 Важну улогу у овом процесу имали су медији масовне комуникације, нарочито радио-програми, као један од најважнијих канала преко којих се остваривала културна комуникација.200 Кључни садржај радио-емисија била је тзв. новокомпонована народна музика, а истраживања су показала да је управо музика била она уметност за коју су сеоске породице издвајале највише времена и средстава.201 Овакав контекст се у великој мери одразио и на свадбу, где је дошло до значајнијег потискивања традиционалног ритуала, при чему су елементи обреда који су опстали надживљавали властити смисао и функционалност.202 Весеље је "подигнуто" на естрадни ниво: домаћин, као организатор скупа, плаћа музички састав који има улогу извођача, забављача. а гостима је у тој "подели" додељена улога слушалаца: певати је, ионако, узалудно, када све надјачава струјом појачани (озвучени) глас певача ансамбла. Пред навалом новокомпонованих песама, које чине основу репертоара плаћених састава, потиснуте су не само обредне песме, већ и песме различитих жанрова које су се изводиле на свадбеном весељу. Сматра се да су у народној уметности продуценти и конзументи једва одвојени једни од других, за разлику од популарне уметности, где је публика нестваралачка, а стварање занатско, строго усмерено на потражњу.203 Према овом критеријуму, традиционална вокална фолклорна музика Црногораца у Бачкој уступила је место популарној музици, а трагови етничког идентитета на музичком нивоу су једва уочљиви.

       Потребно је истаћи да је, и мимо функционалног контекста, чак и уз доста подсећања, прикупљен релативно мали број песама. Код забележених песама уочљива је очуваност мелопоетске структуре: највећем делу примера снимљених у Бачкој могуће је наћи пандане међу записима из Црне Горе.204 Напеви већине песама из Бачке припадају темперованом тонским систему, што је вероватно последица употребе фабричких инструмената, првенствено хармонике, као готово неизоставне пратње вокалној деоници, и утицаја новокомпонованих песама. У интерпретацији се губи специфична орнаментика као део архаичног стила: "квоцајуће звуке" могуће је чути само у певању старијих жена, док су млади махом усвојили украсе блиске инструменталној пракси (морденте, пралтрилере и сложеније комбинације). Процес "стапања" гласова хетерофоне сазвучне структуре је довео до доминације једногласног (unisono) певања, мада је још очувано и свесно, јасно интонирано, разилажење деоница.

       За Црногорце важи да се са изузетним поштовањем односе према традицији, али је вокална музика дуго била запостављена. И поред постојања културно-уметничких друштава по местима где живе, у време када је рађено истраживање на терену није било певачких група које би неговале црногорски изворни мелос. Истовремено, гусларска друштва окупљала су бројно чланство различитих генерација. Иако су и на овом пољу настале битне промене у односу на стање у време досељења, остварен је континуитет и чини се да је перспектива обезбеђена. Вероватно је на такав, амбивалентан однос према музици предака значајан утицај имао поредак полова у патријархалном уређењу, због кога је мушко, епско певање доминантно у односу на женско, обредно. Тек у последњој деценији међу потомцима црногорских колониста актуелизовано је питање очувања вокалне музике, нарочито обредних жанрова, па се традиционално певање негује у културно-уметничким друштвима.205

       У друштву 21. века обредне функције фолклора јесу анахроне, али изумирање обредних, и уопште традиционалних, песама није неминовност. Осим утицаја медија на запостављање традиционалне музике протежирањем новокомпоноване, ово моћно оружје могуће је користити и на други начин. Показало се да су песме снимљене на аудио-касетама свакодневним присуством у домовима Црногораца обезбедиле себи незаборав. Последице оваквог начина формирања укуса шире популације могу бити двојаке, у зависности од садржаја који се нуде посредством носача звука. Нажалост, интересовање за аутентична, а cappella извођења је мање него за аранжмане који укључују оркестарску пратњу, па су, као непрофитабилна, оваква издања раритети.206

       Идентитет је, како констатује Сања Златановић,207 постао кључна реч не само у друштвеним и хуманистичким наукама, већ и у политичком, па и свакодневном говору. Ако се традиционалне свадбене песме Црногораца из Бачке прихвате као музичка парадигма њиховог културног идентитета, може се закључити да је у току процес његовог оснаживања. Доживљај (музичке) традиције је из савремене визуре добио ружичасти тон, па је позитиван однос према њој још увек више декларативан, него активан. Прикупљена грађа указује на неизмерно важну могућност остваривања континуитета, директног преузимања фолклорне баштине од носиоца који су је усвојили у аутентичном облику и функцији. Од пресудног значаја може бити превазиђеност обредних функција музике за генерацију наследника, али је овај подстицај могуће заменити новим - потребом за очувањем идентитета.

       Са надом да ћe апели за активно учешће у очувању сопствене музичке баштине имати одјека код генерација Црногораца које се рађају и стасавају у панонској равници, ова књига се прилаже одбрани дијалеката у универзалном начину комуницирања - музици.

198 Desanka Nikolić, Miljana Radovanović, Kontinuitet i promene u folklornom stvaralaštvu na primeru Bačkog Dobrog Polja, у: Zbornik radova XXXII kongresa SUFJ održanog u Somboru 1985, Novi Sad 1985, 30.
199 Исто, 30-31.
200 Milena Dragićević-Šešić, Neofolk kultura: publika i nјеnе zvezde, Sremski Karlovci - Novi Sad 1994, 92, 129.
201 Исто, 93,105.
202 Љ. Пешикан-Љуштановић, нав. дело, 92.
203 Arnold Hauser, Folozofija povijesti umjetnosti, Zagreb, 1963, 197.
204 М. з. 1 - 122 у 3. Марјановић, Народне песме Црне Горе по тонским записима и одабраним белешкама из дневника Николе Херцигоње (надаље: Н. X.), м. з. 3 - 7 у М. Васиљевић, Народне мелодије Црне Горе (надаље: М. В.), м. з. 6 - 6 у М. В., м. з. 11 - 2 у Ј. Милошевић, Записи народних пјесама из Црне Горе (надаље: Ј. М.), м. з. 20 - 19 у Ј. М. или м. з. 87 у М. В. итд.
205 Према информацији добијеној од Драгице Радовић из Установе за културну делатност у Врбасу црногорско традиционално певање на овим просторима негују чланови КУД "Дурмитор" из Куле, КУД "Бачко Добро Поље" из Бачког Доброг Поља и ансамбл који ради у Дому културе у Савином Селу.
206 Једно од издања ове врсте су аудио-касете Muzička tradicija Сrnе Gore (Podgorica 1996) које је приредио др Димитрије Големовић.
207 С. Златановић, нав. дело. 159.