Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip


 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |



Удружење композитора Црне Горе поводом 25. година постојања (1996.г.) издало је монографију из које смо преузели овај прилог.

Миодраг Ћупић

ОД ЛЕЛЕКА ДО СИМФОНИЈЕ

Рад Удружења композитора Црне Горе био је праћен бројним тешкоћама, посебноисторијском условљеношћу која је тонску мисао стављала на маргине друштвених и културних збивања, пошто је црногорски народ, на свом дугом и тешком путу, имао преча посла од бављења дјелатношћу за коју није био сазрио ни духовно ни стваралачки, а поготово не на емотивном плану. Отуд сиромашно музичко насљеђе, хетерогено и без праваца и школа које посједују развијене средине. Оно црногорским ствараоцима није давало (и још увијек не даје) гаранције за домете и висине које је давно освојио цивилизовани свијет, дубоко загазио у воде техничке цивилизације која рађа нове звуковне системе и рјешења, мало познате на нашим просторима. Ово сиромашно музичко насљеђе условило је да су црногорски ствараоци, и уопште музички посленици, суочени с неразумјевањем друштвених чинилаца, који ни послије педесет година од завршетка другог свјетског рата не показују довољно интересовања за ову духовну категорију. Треба узети у обзир и средину ненавиклу да тонски мисли и ocjeha, но у којој се назиру озбиљни импулси као гаранција да he у догледној будућности на овим просторима изнићи аутентични музички изданци (они то још нијесу у довољној мјери), спремни да досегну значајне висине.

Уз ове историјске условљености, у којима су принцип чојства и јунаштва били врховни credo сваког иоле ваљанијег Црногорца, посебно оних који су гајили култ војводе, сердара, пушконоше и главосјека, што је чинило основе етоса у непријатељском окружењу, треба узети у обзир начела базирана на погрешним претпоставкама да је бављење музиком нижи вид живљења и дјеловања. Но, најважнији чинилац биле су економске условљености и вјечита немаштина која је, као мора, притискивала црногорске просторе. А знамо још из античких времена да је материјална безбједностусловљавала бављење политиком, науком, филозофијом или умјетношћу.

Ваља истаћи податак да се у Црној Гори музичко стваралаштво најприје манифестовало кроз изливе жалости за мртвима, у виду погребних пјесама: женских тужбалица, лирски интонираних и с јаким емотивним набојем, уз Обавезну импровизацију, и мушког лелека, екстравагантног и драматичног јаука, пуног сценске љепоте и бола за преминулим. Масовни музички исказ огледао се кроз чобанску пјесму, једноставну, искрену и лијепу, а херојска осјећања кроз родољубиви епски исказ гуслара, што чини почетак црногорске вокално-инструменталне музике. С таламбасима, бубњевима и разним свиралама отпочела је инструментална музика, а ови рани видови музицирања били су предуслов за умјетничку музику која је, у прошлом вијеку, дошла до изражаја кроз пјевачка друштва, лимене дувачке оркестре и наставу пјевања у гимназији, Богословији или Дјевојачком институту на Цетињу, што је резултирало дјелима Шпира Огњеновића, Јелисавете Поповић, Мирка Петровића — Његоша, Јована Иванишевића (првог црногорског школованог музичара и најзначајнијег композитора тога времена на овдашњим просторима) и других. Они су "утрли стазе" генерацији којој припадају Алекса Ивановић, Јован Милошевић, Антун Копитовић, а касније Антун Хомен, Вида Матјан, Антон Погачар и, најзначајнији међу њима, Илија Лакешић, први црногорски писац симфонијске музике. Генерације које су потом наступиле дале су композиторе профила Цвјетка Ивановића, Борислава Таминџића и др., као и неке млађе ствараоце чије вријеме "тек долази". Уз њих дјелује и знатан број композитора забавне музике, као и неколико музичких писаца, што свједочи о томе да црногорска музика, која је кроз тијесна врата, с тужбалицом и лелеком, ушла у наше културне просторе, полако осваја мјесто које јој припада.

Ово што данас имамо није много, али није за потијењивање и гаранција је и озбиљна залога за будуће, више домете. О томе свједочи, поред броја чланова Удружења композитора Црне Горе који се с почетних једанаест попео на данашњих четрдесет шест, и све већи број дјела која повремено бљесну на југословенској музичкој сцени а понекад су и аналитично штиво за студенте на музичким академијама.

На крају треба напоменути да историјске нужности диктирају културни (према томе и музички) ниво сваког народа. Док је цивилизована Европа лудовала, плесала и свирала по балским дворанама, Црна Гора је крварила и кроз лелек и тужбалицу давала одушка својим осјећањима, да би се средином овог вијека тонски винула до симфоније, као најсложеније музичке форме.