Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |





Марко Рогошић
О ИЛИЈИ ЛАКЕШИЋУ

 

Прије него што се упознамо са Лакешићевим занимљивим, мада тешким животним путем композитора чија дјела изводе познати оркестри широм свијета, морамо констатовати да је он широј јавности мало познат и једва присутан у средини у којој је рођен и за коју је везан скоро цјелокупан његов опус.

Илија Лакешић је угледао свијет као шесто, најмлађе дијете сиромашног зидара из села Бајица крај Цетиња 14. фебруара 1908. године. Његов отац Недјељко поријекпом је из Херцеговине (Невесиње), који је уз тежак живот зидара, као ратник прошао голготу Тарабоша и Скадра, одакле се вратио рањен. Но, није имао срећу да се врати и са Мојковца, гдје су пали многи знани и незнани црногорски ратници, штитећи одступницу српској војсци. Оставши рано без оца, а убрзо потом и без мајке, Илија борави у разним дјечјим домовима — сиротиштима гдје је почео да учи трговачки занат, но љубав према музици тјера 12-годишњег дјечака да све то остави и да се отисне у свијет, у непознато, овога пута у Загреб гдје је имао срећу да се сретне са тада познатим војним капелником Фрањом Вимером*, који констатује изузетну музикалност младог Лакешића и помаже му да упише војну музичку школу у Вршцу, гдје је остао три године, а којује завршио као најбољи у класи.

* То је онај исти Вимер којег културна историја Црне Горе памти као дугогодишњег дворског капелника краља Николе и организатора и диригента II војне музике у Подгорици и Цетињу.

1927. године свира у разним оркестрима широм земље (Сплит, Љубљана, Београд итд.), док се композиторском дјелатношћу бави врло мало. Тек послије II свјетског рата (1949. године) посвећује се искључиво студију композиције, изучавајући потребне музичке дисциплине код Проф. Јосипа Славенског, гдје је и завршио студије као један од његових најбољих ученика1950. године.
По завршетку студија Лакешић се враћа у Црну Гору, коју тек тада боље упознаје. Њен музички фолклор потпуно га осваја и постаје његова стална преокупација, извор из којег ће црпити све оно што је умјетнички транспоновао у једно сасвим особено музичко дјело.

Тих година његов рад је све запаженији, и црногорска влада му одобрава стипендију да настави школовање на чуваној академији "Санта Цецилија" у Риму, код Гофреда Петрасија, са које се вратио са сертификатом зрелог музичара и са новим знањима и искуствима.

Прво признање његовом раду и умијећу је стављање на програм прославе, поводом стогодишњице Његошеве смрти одржане на Цетињу 1951. године, његове I симфоније, која је уједно и прво дјело ове врсте у црногорској музици.

Један од најзначајнијих композитора из бивше Југославије Луцијан Марија Шкерјанц написао је значајно дјело—књигу "Од Баха до Шостаковича", 300 година симфонијске музике у којој посвјећује знатан простор Лакешићевом опусу и даје високу оцјену његовом симфонијском дјелу.
"Прва симфонија у Г-дуру" је четвороставачна, рађена у духу црногорског фолклора. Први став је сонатни облик — почиње лаганим уводом кога смањује енергична прва тема експозиције која представља модификовани цитат црногорске народне пјесме. У другом ставу — облик ронда — преовлађује ведар карактер скерца.
Трећи став је лагана, распјевана Пасакаља у којој се тема спроводи у 17 варијација са фугом на крају.
Четврти став је написан у облику ронда — сонате. Прва тема из првог става поново се појављује, по принципу цикличног облика, само овога пута она је свјетлија, радоснија, свечанија, у ДЕС-дуру умјесто у г-молу.
"Интермецо-игра" је програмског карактера, написана у два става који чине цјелину.
"Лирске сцене" чине такође једну цјелину, у два става. Досљедан присталица идеологије музичког реализма, аутор је и овдје подвукао народни колорит, пун мелодике и звучних контраста, у којој се мирноћа, распјеваност и хумор мијешају и чине једну романтичну слику.
"Мој завичај" (циклус од три симфонијске поеме Растанак — Сјећање — Повратак), Лакешић компонује као успомену на дјетињство проведено у родном крају Бајице код Цетиња.
Поема "Сјећање" је исјечак из тог ауторовог дневника, чија епско-драмска садржајност у ствари представља одраз једног дијела његовог живота. Кроз хармонску грађу и снажни ток оркестарских боја, ова музика преноси слушаоца на сури црногорски крш, гдје човјек живи, бори се са природом, пун урођене отпорности, поноса и оптимизма.

У каталозима УНЕСКО-а, за које избор значајних дјела сериозне музике врше најеминентнији експерти, наводе се многе Лакешићеве композиције којих има негдје око стотину.

Радио Рим је често емитовао његова "Два италијанска комада" и "Прелудиј и Бурлету"
у извођењу чувеног оркестра академије "Санта Цецилија". Композиције су му изводили оркестри Радио Трста, као и оркестар Бечког радиа, широм Латинске Америке, Мексика, оркестри Радио Москве, Каира, и др.
Код нас су му извођена дјела на радио станицама: Београд, Љубљана, Загреб, Сарајево, Скопље, Подгорица, и другдје.

На крају, уз све поменуто, Лакешића с правом сматрамо највећим црногорским композитором, јер је без обзира на вријеме које је провео на раду у Црној Гори (свега неколико година) користио и био надахнут снагом и љепотом црногорског музичког фолклора, епоса и етоса, па нам чини част да годишња награда УКЦГ за ново музичко дјело носи његово име. Зато би било добро да се овом нашем вриједном и великом посленику одужимо за оно што је учинио и завршио, и то на првом мјесту уношењем његовог дјела, извођењем и објављивањем, у народ који је он толико волио и за који је толико урадио.
Тако би се испунили његови снови и остварило оно што је чекао са гордим стрпљењем, али увијек сигурно и непоколебљиво.