Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip


 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |



Милутин Пламенац

О ГУСЛАМА


Посматрајући гусле као народну умјетничку рукотворину лако ћемо уочити да стваралачка фантазија ни код једног народа није тако богато и тако разнолико украсила један инструменат као што је то случај са нашим гуслама. Од симболичног змаја, виторога и лава, па до историјско-легендарних јунака нашег епоса; од покрајинских грбова па до велељепних немањићких храмова, све је то нашло пластичног израза на гуслама гдје се упорно такмиче машта и резбарска вјештина. Оне нам као такве много кажу прије неголи забрује, прије него што проговоре својим мелодичним језиком.

Ма колико парадоксално изгледало, гусле изражавају више од других музичких инструмената, јер су ближе човјеку, јер су тонски индивидуално везане за сваког гуслара. Њихова је изузетна и највећа оригиналност у томе што се, за разлику од осталих инструмената, акордирају према људском гласу, према боји гласа сваког гуслара понаособ. Нарочито подвлачимо ову особеност наших гусала о чему се, колико нам је познато, није писало.

Шта значи акордирање инструмента према људском гласу? — То је управо хармонично сливање инструментално-вокалног звука, компенетрација живих тонова колорисаних бојом и топлином људског гласа уз основну пратњу једног, на први поглед, примитивног али народној пјесми и народном гуслару тако блиског инструмента.

Покушајмо, дакле, да се мало више приближимо звуку гусала, да бисмо уочили још неке карактеристике ове српске лире - овог старог словенског инструмента, који је у нашем народу добио изузетан значај и дубоки смисао.

У гусларској интродукцији, и поред примитивности инструмента, наслућујемо снажно уткане мелодичне арабеске и праву вриједност гуслара.

Почетком вокалне пјесме, у гусларском оглашавању, успон расте до високог регистра са модулацијама широких мелодијских линија прије неголи се пређе на основни мотив живљег наративног стила. Гусларев глас и звук гусала сливају се у јединствен тон вокалне боје.

Гуслар се обраћа својим гуслама као надахунити пјесник својој музи; он у њима налази инспирацију, cнагу и полет. Понајчешће се понавља живо ритмичко скандирање, које код неких гуслара прелази у изразити речитатив. Убрзавање и успоравање темпа зависи искључиво од гуслареве приповједачке обдарености и експресивног тумачења појединих пјесничких, епских и лирских мотива.

Сваки отпјевани стих у десетерцу, уз кратак предах вокалне пјесме, праћен је хармоничним рефреном гусала. Ова пауза није првобитно и искључиво музички условљена, већ је диктована нужношћу да гуслар користи потребни интервал за импровизацију даљих стихова, јер су стари гуслари били истовремено и пјесници. Гусле су, према томе, вјерно сачувале свој архаички стил.

За разлику од других инструмената, гусле су складни витешки разговор једног борбеног народа који је свој национални култ тако високо уздигао, и, за разлику од осталих инструмената, гусле су по превасходству мушки инструменат. Оне најбоље одговарају борбеном и витешком духу Црногораца.

------------------
------------------
------------------

одломак из књиге

САВРЕМЕНИЦИ
О ПЕТРУ ПЕРУНОВИЋУ - ПЕРУНУ
ТИТОГРАД 1962