Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |




Мр. Вукашин Влаховић
МУЗИКА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ

 

       Извори за проучавање црногорске умјетничке музике у прошлости су врло оскудни и недовољни да се сигурније и студиозније сагледају њене основне карактеристике. Међутим, драгоцјени остаци материјалне и духовне културе говоре да се на подручју данашње Црне Горе његовала музика од давних времена -како свјетовна тако и црквена; и кроз све етапе њеног развитка ocjeћao се јак утицај фолклорног стваралаштва које је, у одређеним временским раздобљима, представљало готово једини начин музичког истраживања.

       Као код већине јужнословенских народа и у Црној Гори је каснио развој умјетничког музичког стваралаштва у односу на остале европске земље. Разлог томе биле су несређене политичке, друштвено-економске и културне прилике, као и ратови који су вођени са сусједним државама. Осим тога, развој феудализма, који је у VI вијеку захватио западну Европу, био је у овим крајевима ометан грчевитим отпором према покрштавању, што је спрјечавало и брже успостављање феудалних друштвених односа, јер је народ у тим настојањима видио средства свог поробљавања. Зато се феудални друштвени систем на подручју данашње Црне Горе стабилизовао са великим закашњењем што је, у негативном смислу ријечи, имало далекосежне посљедице у политичком друштвено-економском и културном животу Црне Горе и што је успоравало развој црногорске умјетности, па према томе и музике.

       Међутим, стварањем државе на подручју данашње Црне Горе, која је у почетку била родовско-војничког карактера, знатно је убрзан и развој умјетничке музичке праксе. Додуше, она се у почетку заснивала првенснтвено на његовању музике која је служила за величање владарове моћи и за стварање ратничког расположења, неопходног за успјешно вођење ратова. У ту сврху коришћени су дувачки музички инструменти, у првом реду трубе и разне врсте рогова, о чему нам говори и необично значајан извор прошлости „Љетопис попа Дукљанина", (Барски родослов) који садржи претежно легендарну историју Далмације и Дукље, од петог до дванаестог вијека.

       Поред осталог, Дукљанин је у свом „Љетопису" описао битку која се почетком једанаестог вијека одиграла између грчког војсковође Курсилија и краља Доброслава (Стефан Војислав). У свој ратни план краљ Доброслав је укључио и употребу музичких инструмената као значајан чинилац за повољан исход оружаног сукоба:
       „... И кад будете чули глас труба и рогова, исто тако и ви са околних брда затрубите и веома гласно вичите. Послије тога спуштајући се полако примичите се њиховом табору, па кад будете дошли близу, немојте се уплашити већ будите храбри и мушки се борите, а свемогући Бог ћe их предати у наше руке." Тако у сумраку три краљева сина попеше се на брда и учинише све онако како им је краљ наредио. Истовремено неки Баранин, краљев пријатељ, у намјери да престраши Грке, приђе Курсилију и рече му: „Чувај се господару и брижљиво настој и гледај како ћеш се извући са својом великом војском. Само знај да си са сваке стране опкољен веома великим снагама". Ова опомена се разгласила по табору и све обузе велики страх. На то Курсилије одмах нареди да сви буду под оружјем, па одреди да се далеко од табора поставе посматрачи и страже. Међутим, краљ са својом војском, ноћу помало наступајући, тихо се приближаваше њиховом табору. У поноћ, пак, стиже тамо гдје се налажаху грчки осматрачи и стражари, па насрне на њих, те неке побије, а остале нагна у бијег. Управо тада се огласи краљева труба, а они који су били са краљем почеше дувати у рогове и веома гласно викати.. И синови краљеви који бијаху по брдима исто тако почеше са разних страна трубити у трубе и рогове и викати. Затим, лагано се спуштајући низ падине брда, приближаваху се непријатељима, а исто тако је поступио и краљ.

       Грци се заиста почеше јако страшити, па пошто су слушали како се они дуго времена спуштају, а усљед ноћи нијесу могли да виде, мислили су да се ради о веома великој војсци као што су били чули од Баранина. А кад су по проламању труба, рогова и вике закључили да су они већ близу и да на њих наваљују, обузети страхом даду се у бијег".

       Поред тога што је служила за стварање ратничког расположења, музика је у овом периоду употребљавана за пратњу разних поворки и парада, затим за величање владареве моћи и ратних побједа и, коначно, за уљепшавање дворских свечаности. Претпоставља се да су на двору старе Дукље повремено дјеловали путујући музиканти и забављачи из разних јужнословенских крајева као и из других земаља западне Европе.

       Развојем феудалних друштвених односа, долази и до бржег развоја умјетничке музике, и са сигурношћу се може тврдити да је музички живот у Зети био развијен у знатној мјери. Томе је много допринијела и умјетничка сарадња која се, посредством зетског двора, одвијала са свим већим културним центрима средоземног подручја.

       О музичком животу дукљанске и зетске државе говоре разни писани извори који почињу са „Љетописом попа Дукљанина", преко „Мирослављевог јеванђеља" и разноврсних црквених књига, до богатог народног стваралаштва које је сачувано у изворном облику. Они говоре о свирачима, гусларима, пјевачима и артистима чије је дјеловање у оно вријеме било карактеристично за Европу, па и за шире подручје данашње Југославије. Њихова активност долазила је до изражаја нарочито за вријеме народних свечаности на којима су забављали окупљену масу, игром, пјесмом и разним артистичким вјештинама. Музичко дјеловање ових умјетника, међу којима се налазио и знатан број непосредних представника из народа, било је запажено и на двору феудалне Зете, гдје су гостовале путујуће умјетничке дружине из Дубровника и из иностранства, најчешће из Италије и Француске.

       Заузврат и зетски артисти и музичари су приређивали забаве у Дубровнику и Италији. Забиљежено је да су, у септембру 1395. године, дубровачки музичари свирали и пјевали на црквеној свечаности манастира Ратац крај Бара. Такође је записано да је дубровачко Вијеће умољених 1444. године забранило својим забављачима и музичарима одлазак у Зету. Познато је да су српски и зетски владари - Стефан Лазаревић и Балша III, обостраним ангажовањем музичара и разних забављача, активно сарађивали и на умјетничком пољу. О присутности народне музике у овом периоду на подручју данашње Црне Горе, свједоче и средњовјековни стећци на којима су, у облику кола, приказане сцене играња.

       Према томе, народна и свјетовна музика на подручју данашње Црне Горе његована je током средњег вијека у народу и на двору зетских владара, посебно Балшића који су, као велики поборници умјености, допринијели развоју музичког професионализма. У том процесу значајну улогу имало је и фолклорно стваралаштво, тим више што су извођачи музике били претежно људи из народа. Међутим, и културни утицаји других народа узели су видно учешће у развоју музичког живота Дукље и феудалне Зете.

Текст преузет из часописа "Музички гласник" - 1999.г.