Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |


Veliku zahvalnost dugujemo gospodinu Igoru Zenovicu koji nam je omogućio da se ovi veoma vrijedni podaci o kompozitoru, dirigentu i aranžeru, Branku Zenoviću nađu na našem sajtu.



Aна М. Зечевић
БИО-БИБЛИОГРАФИЈА БРАНКА ЗЕНОВИЋА

 


Бранко Зеновић

 


I - Биографија *


       Композитор, диригент и аранжер - Бранко Зеновић - рођен је у Крстацу у Режевићима 15. марта 1935. године. Након завршеног музичког школовања у Црној Гори, наставља да студира на Музичкој академији у Београду. По завршетку студија, Зеновић започиње свој дугогодишњи и квалитетан рад у Радио Црној Гори. Његова разноврсна делатност у оквиру Радија креће се од послова музичког сарадника, преко уредника забавног музичког програма (Радио Титоград), до саветника главног и одговорног уредника Радио Црне Горе.

       Плодно стваралаштво Б. Зеновића рачва се у два правца: 1. рад на подручју забавне музике, и - 2. рад на подручју стандардне, озбиљне музике. Као пионир професионалног аранжирања и компоновања забавне музике, прославио се многим и данас популарним мелодијама, као што су: "Изгубљени кораци" (YU -избор за Песму Европе, Београд 1966), затим "Мома Приморкиња" (Дани YU забавне музике, Опатија 1974) и многим другим песмама.

       Зеновић је често формирао мање инструменталне саставе, који су, гостујући широм Црне Горе, изводили популарне композиције и остављали трајне звучне записе архиви Радија Црне Горе. Тако је, по његовим речима, "већ 1964. године, са малим ансамблом и пјевачима, одмах након проглашења побједника Фестивала италијанске канцоне у Сан-Рему, током ноћи реализовао препјев и снимање прве три наградне мелодије".

       Након годину дана, инспирисан могућностима које је пружао еминентни италијански фестивал, Зеновић оснива први фестивал забавне музике у Црној Гори (Подгорица, 1965), на којем диригује Великим забавним оркестром Радио Титограда. Године 1967. Зеновић формира и први џез (диксиленд) ансамбл у Црној Гори, и у оквиру њега делује као организатор делатности и вођа ансамбла, затим као аранжер и пијаниста.

       Бавећи се озбиљном музиком, Зеновић компонује вокалну, инструменталну и симфонијску музику. Најпознатија дела су: "Приморкиња" - игра за оркестар (1969), затим "Концертантна скица за кларинет и гудаче" (1971), "15. април 1979". - свита за клавир и оркестар (1980), потом "Ловћен" - слика за оркестар (1982), па "Приморски напјеви I" - руковет песама са Црногорског приморја (1992), као и "Диптих 6" - по речима аутора "електроакустично, радиофонско музичко дјело" (1996), итд.
*Са коментарисањем важнијих музичких остварења из опуса овог аутора.

       Његове композиције су извођене широм наше земље и у иностранству (Бугарска, Румунија, Словачка, Холандија), при чему је већи број концерата остварио диригујући Симфонијским оркестром Радио Телевизије Црне Горе. Огледао се и на пољу вокалне музике, диригујући хором еминентног КУД-а" Станко Драгојевић" из Подгорице.1

       У циљу унапређивања музичке уметности у Црној Гори и Југославији, Зеновић је организовао и подржао многе манифестације и организације које се баве црногорским музичким стваралаштвом, па би стога требало издвојити - да је био један од чланова Скупштине Иницијативног одбора по питању оснивања Удружења композитора Црне Горе 1969. године, и водећи у многим активностима Удружења; затим је био директор Фестивала музичких уметника, под називом " Дани музике Св. Стефан - Будва" (од 1976. до 1981. године), потом потпредседник Савеза музичких уметника Југославије, као и председник Удружења музичких уметника Црне Горе.

       За своје плодно музичко стваралаштво, и достигнућа у унапређењу музичке културе Црне Горе, Б. Зеновић је добио Орден рада са сребрним вијенцем, затим Награду ослобођења Будве, Годишњу награду Удружења композитора Црне Горе, награду Савеза музичких уметника Југославије, награду ЈРТ-а, РТЦГ, и друга значајна признања. Септембра 1998. године, Бранко Зеновић је обележио јубилеј - тридесет година уметничког рада.


II - Музичко стваралаштво


       1. Композиција "Приморкиња" - игра за оркестар, настала је у раном стваралачком периоду Бранка Зеновића. Дело је компоновано у Титограду, септембра 1969. године, а први пут је изведено у оквиру Свечаног концерта поводом оснивања Удружења композитора Црне Горе исте године. Ова "игра за оркестар", једноставном оркестрацијом и фактуром, избацује у први план познату црногорску мелодију "Приморкиња коња јаше".2

       Након кратког увода, који је извео гудачки оркестар picikato-техником, први наступ теме поменутог црногорског кола припао је деоници обое. У даљем току тема ће се преплитати и обрађивати кроз остале дувачке инструменте - флауту, кларинет in В, фагот, трубе in В, хорне in F и тромбон. Композитор је своје дело поделио на одсеке, и означио их следећим редоследом: А В С D Е F.

1 Културно-уметничко друштво " Станко Драгојевић" из Подгорице " наставља традицију хорског пјевања у Подгорици дугу 116 година" (Ко је ко у Црној Гори, l издање, књигу приредили Будислав Краљ и Новак Вукчевић, издавач ЗоНо-публиц Подгорица, Подгорица 1997, стр. 299). Под именом "Станко Драгојевић" овај хор живи и ради од 1945. године. Од тада до данас, хор је одржао преко 1700 наступа широм земље и у иностранству (Русија, Бугарска, Румунија, Пољска, Чехословачка, Грчка, Албанија, Италија, Енглеска, Шведска, Швајцарска, Немачка, Аустрија итд.). У границама Југославије, хор је учествовао на многим фестивалима и такмичењима, и освојио значајне награде и признања, од којих истичемо учешће на следећим: на Југословенским хорским свечаностима у Нишу, "Мокрањчевим данима" у Неготину, "Мермер и звуци" у Аранђеловцу, затим на Сусрету " Абрашевић" у многим градовима Југославије, итд. Од оснивања до данас, хором су дириговали: Лука Крцуновић, Шпиро Капуци, Јован Милошевић, Марко Ривијер, Мирко Гавриловић, Јерко Плецити и други. Последњих година хором диригује истакнути црногорски диригент Илија Дапчевић. Најзначајнија признања и награде су: друго мјесто на такмичењу у Француској 1961. годиие, прво место на такмичењу у Чехословачкој 1968. године, треће место на такмичењу у Енглеској 1970. године, потом - две награде у Нишу за најбољу интерпретацију композиције домаћег аутора, затим четврто место на такмичењу у Бугарској 1991. године, затим - прво место у натпевавању у Неготину 1994. године, и на крају - апсолутни је победник на Југословенским хорским свечаностима у Нишу 1996.
2 На овом месту желимо да захвалимо композитору Бранку Зековићу и музичком архиву Радио Титоград, чијом љубазношћу смо добили на увид значајан део композиторовог стваралаштва.



       Полазећи од једне једноставне представе теме само у деоници обое у одсеку А (yз picikato xapмонскy пратњу гудачког оркестра), затим је местимично удвајајући, Зеновић у 1. пододсеку В одсека грандиозно експонира тему Приморкиње, тако што је истовремено вишегласно изводе флауте, обое и кларинети, док је сви остали инструменти оркестра местимично подржавају и хармонски допуњују. Свечани карактер овог одсека постигнут је хомофоном фактуром и динамиком forte - f и meco forte - mf, што je контраст у односу на већином тихи одсек А. У оквирима оркестрације звучни контраст добијен је тако што је у мистериозној атмосфери одсека А, гудачки оркестар свирао pizz., док је у свечаном одсеку В свирао arco. Међутим, у даљем току, следи контрастирајући, 2. пододсек одсека В (con legno), који нагло прекида снажан експресиван музички ток. Овај део представља повратак на почетак дела, јер у партитури и стоји назнака TI - Tempo primo. Архаична народна тема поново је изложена у целини, овог пута у деоници флаута уз местимично учествовање других дувача, док све време подршку пружа фагот (двозвук чисте квинте - тзв. ловачке квинте), док гудачки оркестар има улогу остината - и ритмичког и мелодијског. Наредни одсек је кратког трајања, доноси звучно, односно психолошко смирење и припрема даљи музички ток.

       Зеновић је желео да разигран мелодијско-ритмички покрет црногорског кола "Приморкиња коња јаше" обради на више начина, да разноврсном оркестрацијом оствари различите звучне представе једног истог музичког материјала, а да опет те представе остану у оквирима црногорског фолклора. Због тога је он у даљем току композиције, у одсеку D тему композиције премешта у деоницу I и Ц виолина, док осталима инструментима додељује пратећу улогу. Затим обрће ситуацију и опет излаже тему у дувачима, и то одвојено у флаутама, обоама и кларинетима, док гудачки оркестар хармонским фоном има колористичку улогу. Тимпани различитим нагласцима подражавају нагласке који би постојали при певању песме тј. текста кола. Последњи одсек - Е, доноси кулминацију својом густом оркестрацијом, јединственом фактурном сликом, снажном динамиком. Донекле сличан одсеку В, али изражајније агогике и музичке градације, одсек Е пласира идеју Приморја, црногорске музике и целокупне традиције.

       2. " 'Концертантна скица' за кларинет и гудаче је једна од мојих најизвођенијих композиција не само у Црној Гори, већ скоро широм бивше Југославије (у Београду, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Приштини...). У новије вријеме наш истакнути виолиниста Вили Фердинанди транскрибовао је у Игру за виолину и клавир, па се и у том облику данас често изводи" (Бранко Зеновић).

       "Концертна скица" за кларинет и гудаче написана је у Титограду, 14. септембра 1971. године. Након краћег увода гудача, следи први одсек - А, у којем солистичка деоница кларинета in В уз пратњу гудача, излаже своју тему. Разиграног ритмичког покрета и богате мелодике, тема пласира својеврсне инструменталне колоратуре, аналогне колоратурама вокалног солисте.

       У другом одсеку, који је композитор означио ознаком В, тема се са мањим изменама преплиће између деоница кларинета и I виолина, док остали гудачи имају пратећу улогу и у својим деоницама оживљују мотиве из теме композиције. Након овог одсека, композитор прилаже каденцу за соло кларинет in В - Cadenca ad.lib., чиме још више истиче концертантност саме композиције. Каденца - свечана завршница дела, заиста представља технички и уметнички тежак захтев за извођача. Зеновић је кларинету поверио музику богату ритмичким комбинацијама, групама и фигурама, које је записао у слободном метру, те је оставио извођачу да својом креативношћу постави метричку ограду каденце. Осим метричко-ритмичких задатака, присутан мелодиjски покрет са алтерациjама, хроматиком и мелодијским скоковима, допринео је у већој мери експресивности дела, а такође је и обогатио солистичку деоницу кларинета. Након каденце, композитор је поновио први одсек. С обзиром на измене уочене у мелодијско-ритмичком покрету овог одсека, можемо га означити ознаком Al. У овом одсеку, посебном агогиком наглашен је карактер теме у деоници кларинета. И деонице гудача су подвучене динамиком и артикулацијом, и истакнуте као карактеролошки пандан теми која је све време присутна било у целини, било у мотивима који се јављају у целом гудачком оркестру.

       Сагледајући улоге гудачког оркестра с једне стране, и деонице кларинета с друге стране, не може се у потпуности извршити класична подела аранжмана на соло деоницу и пратеће деонице. Овакво постављање улога је могуће тврдити делимично, с обзиром на то да је соло кларинету поверена тема и каденца дела. С друге стране посматрано, уочили смо да је гудачки оркестар показао својеврсну разједињеност тиме, што је допустио I виолинама да учествују у излагању главне теме на почетку одсека В. На тај начин гудачи су се поделили на пратеће деонице, и оне које суделују заједно са солистом - кларинетом.

       Други аспект посматрања улога солисте и хора се односи на саму експресивност музике. Анализом смо уочили да је тема у деоници кларинета моторичног покрета, богата ритмичко-мелодијски. Покрет у гудачима је прилично једноличног ритмичког покрета, јер нема разноврсних ритмичких фигура, већ је ритмички покрет једноставан, али обогаћен артикулацијом и динамиком каква није присутна у деоници соло кларинета. Оваквим приступом, композитор је раздвојио карактере деоница гудача и соло кларинета, а заједничким ритмичко-мелодијским покретом их је објединио и сродио.

       3. "15. април 1979. " - свита за клавир и оркестар, настала је из музике коју је Б. Зеновић радио за документарни филм "Земљотрес у Црној Гори".3 Дело је настало 19. јуна 1980. године у Титограду, а премијерно је изведено исте године у Будви, у оквиру фестивала "Дани музике '80". По самом називу филма може да се уочи идеја ове врсте музике. Наиме, Зеновић је свиту за клавир и оркестар конципирао у пет инструменталних ставова, под следећим насловима:
-I "Идила",
- II "Ура је стала",
- III "Елегија",
- IV "Живот се враћа" и
-V "Пјесма с југа".

       На унутрашњој страни предње корице партитуре, композитор је забележио текст којим је описао историјски релевантне податке и догађаје у непосредној вези са земљотресом у Црној Гори 1979. године, као и људска страдања и психолошка стања људске свести након разарања човекове околине. Последња реченица представља апотеозу о вишевековној неуништивој снази црногорског народа. Текст гласи:
       "Недеља. Петнаести април хиљаду девет стотина седамдесет девета година. Седам часова, деветнаест минута и педесет секунди. Нека тако остане забиљежен у историји тај страшни дан.
       Небо плаво, без облачка и повјетарца. Као да коначно једном стиже прољеће, како му је и календаром намијењено. А онда је заиграла земља. У неизмјерном бијесу стресла је са себе све што је створила човјекова рука.
       Од Херцег-Новог до Улциња до неба се извио крик људског бола и очаја.
1 Поменути филм урадили су у продукцији Зета - филм и Дунав - филм. Режија: Александар Илић.

       Колико је живот у Црној Гори стајао, могло би да се измјери - секундама. Уистину, само онолико колико су трајала стравична помјерања тла (15sec.), npaћена тутњавом рушења кућа, градских зидина и котрљањем стијена низ планинске амбисе. Све друго био је живот испуњен надом да није дошао смак свијета. Да је имао гдје, да је имао у шта, живот би се вратио и часак након стравичног разарања од петнаестог и шеснаестог априла. Тако су се држали људи. Тако су достојанствено стајали и над нишкама страдалих и на разореним праговима домова. Као да су пркосили стихији. Јер, ОВАЈ НАРОД СУ ТУКЛИ И РАТОВИ И ЗЕМЉОТРЕСИ, А НИЈЕСУ ГА ДОТУКЛИ НИ ЈЕДНИ НИ ДРУГИ."

       Први став композиције - "Идила" - односи се на други пасус Зеновићевог текста. Мирна, пасторална расположења природних пејзажа, огледају се у штедљивом техничком третману клавира и других инструмената, претежно гудача са местимичном подршком дувача. И динамика је све време у границама тихог извођења, што доприноси утиску мира и идиле природе коју, како се чини у том моменту, ништа не може да наруши. Кратак II став - "Ура је стала", само је продужио ефекат смиривања звукова у природи и немира у људској свести. Трећи став -"Елегија", указује на људску наду у живот, опстанак. Уравнотежен ритмичко-мелодијски покрет теме која кореспондира између деоница клавира и I виолина, уз пратеће акорде дужег трајања у остатку гудачког оркестра, предочили су равнотежу природе и стабилност људског бића. У другом делу овог одсека, тежиште је на људском преживљавању, унутрашњој психолошкој борби и позитивном ставу човека у тој борби.

       Четврти став - "Живот се враћа" - носи назив умереног темпа -Moderato. Овим поступком, Зеновић је окарактерисао расположење неминовне колотечине у природи и животу људи. Сагледајући деонице гудача и деоницу клавира (pianoforte), уочава се да у првом делу става (до ritenuta) водећу мелодијску улогу имају I и II виолине, док остали гудачи имају хармонску улогу. У другом делу става (а tempo), деоница клавира је обогаћена двогласном и трогласном мелодиком, која заједно са осталим деоницама ствара густу акордску слику - крешендира фактурно и динамички, а затим декрешендира тј. своди музику само на звучност клавира и тиме завршава став.

       Четврти и пети став - "Пјесма с' југа" изводе се атасса, тј. везано један за другим без паузе. Овај брзи став представља игру, песму живота и победе Црне Горе и њеног народа. Композитор је у целом ставу постепено правио градицију у третману инструмената, фактурним контрастима одсека, затим артикулацији и динамичком нијансирању. Спајајући музичке теме које су се провлачиле кроз ставове, Зеновић је створио музичко-психолошку целину која је објелоданила реминисенцију на пређашња страдања црногорског народа, са њиховом снагом, истрајношћу и вером, која их је одувек красила. Управо грандиозни финале, на музички начин је подвукао последњу реченицу Зеновићевог текста о "чојству и јунаштву" црногорског народа, а то је:

       "Овај народ су тукли и ратови и земљотреси, а нијесу га дотукли ни једни ни други"!

       4. Композиција "Ловћен" - слика за симфопијски оркестар, настала је децембра 1982. године у Титограду. Премијерно је изведена у Херцег-Новом исте године, поводом свечаног обележавања 500 година града подно Орјена и Ловћена. На смотри југословенског радија - "Брезовица '97" - "Ловћен", исте године, ова композиција је награђена специјалним признањем за оркестрацију. По свом експресивном расположењу, музичка слика " Ловћен" одише сличним расположењем оном у ставу "Идила" из свите "15. април 1979.", као и расположењем у првом одсеку игре "Приморкиња". Суптилна оркестрација заслужна је за постигнуту прозрачност звука, а дозирање у интензитету изражајних музичких средстава, створила је богате валере у музичком изражавању композиторових идеја и импресија. Зеновић је представио природу и исконска људска осећања и мисли, неодвојиве од те природе.

       5. "Приморски напјеви I" - руковет пјесама с црногорског приморја, настала је у Подгорици 1992. године. Овај циклус обухвата обраде три народне црногорске пјесме: "Ој, Врсуто, горо веља", затим "На обали сједи", и - "Приморкиња коња јаше". Песме су намењене четворогласном мешовитом хору, за а cappella извођење (певање без инструменталне пратње). Зеновић је руковет приредио за хор "Станко Драгојевић", који ју је први пут извео на Хорским свечаностима у Нишу 1992. године, а затим исте године на Интернационалном такмичењу хорова у Варни у Бугарској.
Прва песма у циклусу зове се "Врсута".4 Састављена је из два музичко-текстуална материјала. Први материјал представља увод сачињен из четворотактног фрагмента и четворотактне мале реченице. Увод на почетку песме је изложен два пута у варираном виду. Сачињен је од фрагмента, у којем је имитацијом изложен текст Ој, и једне мале реченице - текста Ој, Врсуто Горо веља. Други део песме чине три строфе, изложене једна за другом, а чији текст гласи:
       1. "Ој, Врсуто горо веља, ој, Врсуто горо веља, ој, Врсуто горо веља".
       2. "У теби је много врела, у теби је много врела, у теби је много врела".
       3. "Шума ти је сва зелена, шума ти је сва зелена, шума ти је сва зелена" (све
строфе имају ознаке за репетицију).

       Ове строфе изводе антифоно мушки и женски део хора, тако што прва два певања текста сваке строфе изводи мушки хор, да би се на крају другог изговарања текста прикључио женски хор, који затим сам пева треће понављање текста. Поштујући силабичност текста песме, композитор је у хомофоној фактури пласирао текст ове познате народне песме. У наставку песме, композитор поново излаже други део увода - и то онај варирани у репризи. Након тога следе још три строфе песме, чији текст гласи:
       4. "У те трава до кољена, у те трава до кољена, у те трава до кољена".
       5. "Овце чува чобаница, овце чува чобаница, овце чува чобаница".
       6. "Та спичанска љепотица, та спичанска љепотица, та спичанска љепотица"
(ова строфа једина иде без репетиције).

       Четврта и пета строфа изложене су на исти начин као и претходне, док последњу, шесту строфу изводи заједно цео мешовити хор у фактури слободне хомофоније са елементима полифоније. Уз завршни фрагмент - текст Ој (дословно поновљен фрагмент из репризираног увода), 6. строфа има улогу коде - свечаног закључка песме.

       Друга песма у руковети зове се - "На обали сједи". Ова песма, по свом музичком и текстуалном садржају, контрастира претходној песми. Текст упућује на младу девојку, која тужно седи поред реке, жалећи изгубљени венац. Песма је дводелног облика, при чему су оба дела иста, само су намењена различитим хоровима.
4 Није први пут да композитори у својим делима цитирају, односно обрађују народне музичке творевине - песме и кола. Тако је песму "Ој, Врсуто, горо веља", музички обрадио Миховил Логар у својој ТВ опери "Паштровски витез" 1974. године. Логар је II чин своје опере ("Паштровићи"), управо започео хорском нумером ове песме. Међутим, он је испод аутентичне мелодије ове чувеие песме потписао други текст, тачније измењени текст такође црногорске народне песме - "На тараци пред Котором". О овој теми Ана М. Зечевић писала је у свом раду "Књижевно дело Стефана Митрова Љубише као инспирација музичким ствараоцима",у оквиру научног скупа "Књижевно дјело Стефана Митрова Љубише - ново читање", одржаног 27. и 28. фебруара 1998. године у Режевићима.

Први део изводи женски хор. Приказана је тужна мома, која пита лађаре да ли су видели њен изгубљени венац. Други део песме изводи мушки хор - лађари, који одговарају моми да су видели како је њен венац однео ветровити северац низ море. У музичком смислу, ова песма контрастира претходној - молским тоналитетом и лаганим темпом, као и константним, истим музичким садржајем од почетка до краја песме. Треба напоменути то, да је честа одлика народне песме - строфичност, те су промене музичког садржаја народне песме неуобичајене, или ако се јаве -измене су незнатне.

       Трећа песма Руковети зове се " Приморкиња коња јаше". Брзим темпом и дурским тоналитетом, композитор је подвукао весели карактер кола, те је осим музичког, направио и психолошки контраст Руковети. Занимљиво је то да је Зеновић материјал ове народне песме обрадио и у својој познатој оркестарској композицији - "Приморкиња", насталој 1969. године. Иако инструментална обрада ове песме не подразумева текст, ипак може да се уочи да увод инструменталне композиције, својим моторичним и испрекиданим мелодијско-ритмичким током, указује на текст Зум, зум, бара, зум..., док остатак музичког материјала симболизује карактер народне песме.

       У вокалној песми "Приморкиња коња јаше", након поменутог увода, изложене су три музички исте строфе песме - реченичне конструкције. Све три строфе описују младу девојку. Након репетиција строфа, дата је још једна строфа новог музичког садржаја, јер је у њој садржај управни говор младе приморкиње. Последња музичка и текстуална реченица ове песме - представља њен музички код, али и код целе композиције "Приморски напјеви I".

       Приликом анализе песама из циклуса "Приморски напјеви I", уочили смо неминовно присутан црногорски фолклор кроз текстове народних песама, и цитате мелодија тих песама. Посебна драгоценост целокупне композиције, међутим, лежи и у начину музичке обраде и надградње песама, као и у начину аранжирања песама за мешовити хор. Сам одбир народних мелодија је омогућио да се успостави одређена драматургија руковети, тј. да се успостави идејна веза између песама и драмска напетост руковети (везу чине текстови о природи Врсуте, потом девојци на обали - можда обали Врсуте, а затим и девојци која одлучно седла коња). Музички фолклор је подржан ритмичким групама и сазвучјима својственим црногорском поднебљу, што је допринело аутентичном доживљају пејзажа једног дела Приморја, и размишљања и живота људи у њој. Композиција "Приморски напјеви I" представља дело захвално за извођење, како због својих повољних техничко-извођачких елемената, тако и због увек популарног садржаја и историјски и музички вредног материјала.

*

       У нашим досадашњим разматрањима, уочили смо више пута велике напоре композитора Б. Зеновића - да музички осавремени и популаризује црногорску традицију (песничку и музичку). Једна од следећих композиција, која се на нешто другачији начин бави црногорском историјском тематиком - јесте композиција "Диптих 6". Дело је настало марта-априла 1996. године у Подгорици. Трајање дела износи 8 минута и 30 секунди.5 Композиција је први пут представљена на Смотри YU Радија "Брезовица '96", да би се након тога, исте године, нашла у селекцији Шесте међународне трибине електроакустичке музике, одржане у Амстердаму. Са својим радовима је учествовало 38 композитора из целог света, а композиција "Диптих 6" заузела је 19. место у укупном пласману, што је, каже Б. Зеновић, "било и остало, наравно, велико признање".
5 Прва слика "Диптиха 6" - "Пастирофонија", компонована је на основу раније сачињених, снимљених и архивираних тонских записа извођача на различитим народним инструментима. Због тога је композитор био принуђен да поступком монтаже тј. својеврсног колажирања слике, уз пригодна упутства, графичке приказе и схеме, утврди концепцију дела и реализује своје идеје и импресије.

       По речима аутора "Диптих 6" и "звучно и тонално осликава у цјелости далеку прошлост и догађаје у Црној Гори, до Првог свјетског рата". Прва слика "Диптиха 6" зове се Пастирофонија. Ауторови звучни доживљаји, импресије "базирају се на колориту пребирања (свирања) народних инструмената: дудука, дипала и гусала (с пјевањем). Тонском препарацијом неких инструмената добивено је више звучних (контрапунктских) линија, па је њиховом поставком у монтажи остварен слијед од појединачног наступа до заједничког колоплета звука карактеристичних народних инструмената Црне Горе. На њима се најчешће свирало, и уз њихово свирање пјевало чувајући овце. Отуда у уводној и завршној секвенци, као појачање атмосфере и импресије, звучни ефекти 'проласка' стада оваца и др."

       Друга слика композиције "Диптих 6" зове се Волујица. Она садржи неколико оригиналних ауторових тоналних нотних записа, а то су "Панорама" односно на енглеском језику - "Scenery", "Свечаност" тј. "Celebration", потом "Химна" тј. "Chimn" (изложена строфа химне Књажевине Црне Горе из 1878. године дата је у облику музичког периода), и на крају - "Финале". С обзиром на то да поменута слика на музички начин реконструише догађаје са радио-телеграфском станицом на брду Волујица (1904-1914), осим једноставног нотног записа - коришћени су и следећи звучни ефекти: на музичкој подлози - AD LIB., телеграфски сигнали, радио-сметње, ефекти шума мора и топовске паљбе, затим добош и мотиви из Штраусових валцера "На лепом плавом Дунаву" и "Приче из Бечке шуме". Говорећи о својим идејама и инспирацијама у вези са овом сликом, аутор у својим напоменама пише:
"Са брда Волујица код Бара (Црна Гора), 3. августа 1904. године огласила се прва у овом дијелу Европе радио-телеграфска станица, што је означило почетак радио-дифузије у нас. Поводом пуштања радио-станице у рад, у Бару је приређена велика свечаност којој је присуствовало неколико хиљада људи из мјеста и околине и велики број угледних званица из сусједних земаља. Биле су присутне многе најугледније личности друштвеног, културног и јавног живота тадашње Црне Горе. Отварању је присуствовао и проналазач бежичне радио-телеграфије MARCONI.

       Почетком 1913. године рад радио-телеграфске станице почели су да ремете аустроугарски бродови у Јадранском мору. Ускоро је избио и свјетски рат. На удару топовњача аустроугарске флоте, као одмазда за помоћ коју је Црна Гора пружила нападнутој Србији, нашла се и радио-телеграфска станица на Волујици. Разрушена је 8. августа и тачно 10 година послије свог оснивања престала да ради."

III - Закључак

       Живот и дело Бранка Зеновића никако не може да се подели само на подручје музичког стваралаштва и извођаштва. Многи доживљени историјски догађаји, од великог значаја за развој и унапређење културе и животног стандарда Црне Горе и Југославије, свакако садрже снажне идеје и представљају покретаче у животу и раду Зеновића. Својим делима са подручја радио-акустичке музике, Зеновић се поистоветио са величином научних открића, и опевао им химне величања и захвалности.

       Делима црногорске тематике, Зеновић се класификовао са композиторима српског романтизма и традиције, бавећи се црногорским темама кроз народне текстове, мелодије и догађаје. Цитатима народне баштине, он је оживео поједине народне творевине, али њиховом музичком надградњом (богатим аранжманима за вокалне и инструменталне саставе), остварио је савременији звук, и на тај начин их популаризовао у земљи и иностранству.

       На подручју забавне музике, Б. Зеновић је остварио низ запажених пројеката, било да су у питању његове оригиналне композиције, било да су у питању препеви иностраних популарних дела, или аранжмани дела домаћих и страних аутора. У тежњи да осавремени музички живот Црне Горе, Зеновић је организовао разноврсне музичке фестивале и пројекте од којих многи и данас живе, привлачећи велики број талентованих ентузијаста да им се прикључе, и на тај начин извуку оно најквалитетније из музичке баштине Црне Горе.

       Дело Бранка Зеновића присутно је свакодневно у животу грађана Црне Горе. Као један од главних сарадника Радија, Зеновић свакодневно обогаћује музичке програме, пружајући слушаоцима богату палету музике, почев од традиционалне и озбиљне музике, преко евергрин, поп и забавних песама, до квалитетних мелодија различитих модерних музичких праваца.6

       У овом раду је проучен део обимног, и жанровски разноврсног музичког стваралаштва Б. Зеновића. У даљем току, приложена је библиографија Зеновићевог стваралачког опуса.7

IV - Библиографија 8

Народна музика:

- "Пољем се вија" - циклус (10) црногорских песама за глас и гудачки оркестар, Титоград 1981-'82.
- Рапсодија партизанских и народних пјесама за велики оркестар, Титоград 1985.
- Циклус (10) црногорских песама за женску вокалну групу и инструментални ансамбл, Подгорица 1994.

Хорска музика:

- "Приморски напјеви I" - руковет песама с Црногорског приморја за мешовити хор, Подгорица 1992.
- "Приморски напјеви II" - руковет песама с Црногорског приморја за мешовити хор, Подгорица 1993.

Дечја музика:

- "Љубав" - песме за дечји глас - соло и дечји хор, са клавирском пратњом.
Текст: Јеврем Брковић; Титоград 1974-'75.
- "Лаку ноћ"! - успаванка за дечји соло глас уз пратњу синтисајзера. Текст:
Душан Ђуришић; Титоград 1986-'87.
6 Део овога рада први путје саопштен септембра 1998. године у спомен-дому "Црвена комуна" у Петровцу на мору, у оквиру "Музичког портрета Бранка Зеновића", свечаности одржаној поводом 30 година уметничког рада овог уметника. У Програму су још учествовали: хор " Станко Драгојевић" из Подгорице, под руководством диригента Илије Дапчевића; потом, Анка Асановић - пијаниста, и Вили Фердинанди - виолиниста, Радован Паповић - диригент, као и сам Б.Зеновић.
7 По речима композитора, "назначени број радова може се узети као реални показатељ", јер многе стилизације, обраде и аранжмани, направљени током 30 година Зеновићевог рада, нису евидентирани и сачувани, јер су састављани за одређене пригоде - приредбе. дружења и славља.
8 Ближа жанровска одређења сваке од композиција, понудио је сам композитор Б. Зеновић.
Поштујући ауторство, ми се у овоме раду нисмо бавили жанровском одредницом, односно, нисмо мeњали одредницу аутора.


Вокална музика:

- "Братска пјесма" - свечане песме (посвете) за соло сопран, мешовити хор и симфонијски оркестар. Текст: Петар Ђурановић; Титоград 1985. ,
- "Далеко браћо моја" - посвета за соло мушки глас, мешовити хор и симфонијски оркестар. Текст: Петар Ђурановић; Титоград 1985.
- "Црвени Петровац на мору" - химна "Петровачке комуне црвене" за мешовити хор и симфонијски оркестар. Текст: Петар Ђурановић; Подгорица 1986.
- "Југославијо" - свечане песме за мешовити хор уз пратњу клавира. Текст: Петар Ђурановић; Титоград 1986-'87.

Џез, забавна и лака музика:

"Поред аранжирања за мале инструменталне ансамбле џеза, са истима сам изводио и неке моје џез-теме, као нпр. 'У расположењу', "Tema in Es' и друге" (Б. Зеновић).
- "Изгубљени кораци" - балада за соло глас и ревијски оркестар. Текст: Никола Станојевић, Титоград 1966.
- "Изгубљени кораци" - инструментална (диско) верзија за BIG-BEND, Титоград 1970. i
- "Мома Приморкиња" - забавна поп-мелодија за VIS и ревијски оркестар.
Текст: Никола Станојевић; Титоград 1974.
- "Први воз" - посвета прузи Београд-Бар, забавна песма за соло глас и велики забавни оркестар. Текст: Петар Ђурановић; Титоград 1976.
- "Мома Приморкиња" - инструментална (диско) верзија за ревијски оркестар, Титоград 1978.
- Химна фудбалског клуба "Ловћен" - свечана песма за мешовити хор уз пратњу синтисајзера. Текст: Радован Јаблан; Титоград 1986-'87.
- Химна фудбалскогклуба "Ловћен" - инструментална верзија за синтисајзер (ibid).
- "На жалу јужног мора" - балада за соло клавир, Подгорица 1996.
- "Под старом маслином" - балада за соло клавир, Подгорица 1996.

Транскрипције комада са подручја озбиљне музике у забавне аранжмане:

- Григ: Арија (из "Орфеја") - транскрипција за соло флауту, женски хор и забавни оркестар, Титоград 1967-'68.
- Шопен: Етида, транскрипција за соло виолончело, женски хор и забавни оркестар, Титоград 1967-'68.

Филмска музика:

- Музика за документарни филм "Земљотрес у Црној Гори", Продукција: Зета - филм, Будва, и Дунав-филм, Београд, 1980.

Инструментална музика:

- транскрипција клавирске композиције "Мој прољећни цвијет" од Мирка Петровића - за симфонијски оркестар, Титоград 1967-'68.
- "Приморкиња" - игра за симфонијски оркестар, Титоград 1969.
- "Концертантна скица за кларинет и гудаче", Титоград 1971.
- "Прелудијум за клавир", Титоград 1980.
- "15. април 1979." - свита за клавир и симфонијски оркестар, Титоград 1980.
- "Ловћен" - слика за симфонијски оркестар, Титоград 1982.
- "Листај, Горо" - слика за симфонијски оркестар, Титоград 1985.
- "Прелудијум" за синтисајзер, Подгорица 1987-'88.
- "Диптих 6" - радиофонско електро-акустично дјело, Подгорица 1996.
- "Impro" - импровизација за соло флауту, Подгорица 1998.
- Игра за виолину и клавир (1998).

Стилизације и обраде народне музике:


- За програме КУД-а "Станко Драгојевић": "Ој, весела, веселице" и "Сокацима старе Подгорице (за различите вокалне саставе и инструментални ансамбл)", Зеновић је обрадо око 35 народних и староградских мелодија - у периоду од 1970. до 1980. године.
- Студијска снимања са Великим народним оркестром, групом певача и вокалним солистима: 25 црногорских народних мелодија, стилизованих и изведених у периоду од 1966. до 1979. године.

Аранжмани забавне музике (око 70 аранжмана у периоду 1966-1979):

- Студијска снимања - са великим оркестром, малим инструменталним ансамблима и вокалним солистима (најчешће, певачима-аматерима); креирао 48 аранжмана.
- За први фестивал забавне музике "Титоград '65" - приближно 5 аранжмана,
- за фестивал "Титоградско прољеће" - око 10 аранжмана,
- за фестивал дечје песме "Наша радост" - Зеновић је креирао око 5 аранжмана, а два пута је за њих добио прву награду.

Аранжмани за џез (diksilend) ансамбл (настали 1967. године):

- Sh. Brooks: "The darktown strutters ball",
- Dž. Ringle: "Wabash blues",
- D. Winfree: "China boy",
-XXX: "What nov new",
-B. Carleton: "Ja-da".

Авизе - шпице, сигнали, џинглови:

Зеновић је од 1983. године компоновао, и тонски (на синтисајзеру) реализовао многобројне авизе - шпице, сигнале и џинглове за Радио Црне Горе, и то за кључне информативне емисије, као што су: "Јутарњи дневник", "Новости дана", "Вечерњи дневник", "Хроника дана", затим за "Мозаик 240", па "Хроника Подгорице", потом за Други програм РЦГ, Студио Подгорица, па за ТВ ЦГ АВИЗ-У најаве и одјаве I и II програма и шпице "Дневника", "Вијести" и рубрике " Метеор" .9


V - Извори и грађа

Нотни рукописи Бранка Зеновића:

1. "Приморкиња", игра за оркестр, Титоград 1969.
2. "Концертантна скица за кларинет и гудаче", Титоград 1971.
3. "15. април 1979."- свита за клавир и оркестар, Титоград 1980.
4. "Ловћен" - слика за симфонијски оркестар, Титоград 1982.
5. "Приморски напјеви I" - руковет песама с црногорског приморја, Подгорица 1992.
6. "Диптих 6" - радиофонско-електроакустичарско дело, Подгорица 1996.
9 Већина сачуваних наведених томских записа и партитура композиција налази се у поседу композитора, као и у архивама и фонотекама Радио и Телевизије Црне Горе, са којима је Б. Зеновић радио и сарађивао преко тридесет година.

Публикације:

7. Лексикон југославенске музике 1 и 2, Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб 1984.
8. Удружење композитора Црне Горе, монографија, приредио Марко Рогошић, издавачи: Удружење композитора Црне Горе и Културно-просвјетна заједница Подгорице, Подгорица 1996.
9. Ко је ко у култури Црне Горе, I издање приредили Будислав Краљ и Новак Вукчевић, издавач ZoNo-public, штампа Принт, Подгорица 1997.
10. Антологија камерне музике, приредио Марко Рогошић, Удружење композитора Црне Горе, Подгорица 1998.