Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |

Преузето из "Музичког гласника"



Мр Вукашин Влаховић
АНТУН ХОМЕН



Послијератној генерацији црногорских композитора припада АНТУН ХОМЕН, који је, још у периоду измеђy два рата, развио живу активност као музички педагог, диригент, организатор и композитор. Хомен је рођен у Котору 1906. године. Потиче из породице која се традиционално, из хобија, бавила музиком. Његов отац Роберт свирао је на разним инструментима, првенствено дувачким, учествујући активно у јавном музичком животу града Котора. Међутим, иако су се готово сви чланови његове породице активно бавили музиком, Антун је међу њима једини постао професионални музичар. Антун Хомен је редовно похађао Поморску академију, али је истовремено учио свирање на оргуљама при Фрањевачкој школи у Котору. Пошто га позив поморца није привлачио, наставио је студије музике на Конзерваторијуму у Љубљани. Након похађања студија активно је дјеловао на пољу извођачке и стваралачке музичке праксе, дајући значајан допринос развоју црногорске умјетничке музике и музичке културе уопште.


Антун Хомен

Након завршетка другог свјетског рата свој рад је везао за родни град - Котор, гдје је основао Среску културно-умјетничку екипу, сачињену углавном од ентузијаста и љубитеља разних умјетности. Екипа је имала више секција међу којима су дјеловали хор и оркестар под руководством самог оснивача екипе. У тежњи да помогне развоју музичке културе у Црној Гори, Хомен је дјеловао и у другим црногорским градовима. Посебно је био запажен његов рад у Никшићу, Цетињу, Херцег Новом, Рисну и Тивту. Организујући музички живот у овим градовиома, Хомен се несебично залагао и за отварање музичких школа како би се створили повољни услови за обезбјеђење музичког кадра у Црној Гори.
Уз све то, Хомен се активно бавио и композиторским радом, огледајћи се на разним подручјима музичког стваралаштва. Писао је облике инспирисане догађајима из народноослободилачке борбе и послијератне изградње наше земље. Међу њима се налазе кантате: „Пјесме борбе" и „Споменик", компоноване на текст Мила Краља. Често се изводе и његове хорске композиције: „Рођендан Републике", „Вриједне руке", и др., намијењене омладинским и дјечјим хоровима. Компоновао је дјела црквене музике као што су: мисе, псалми и мотети, а неколико својих композиција посветио је родном граду - Котору.

Међу његовим радовима вокалне музике, који се заснивају на елементима народне музике најзначајније мјесто заузима хорска пјесма „Први мај", коју је копоновао на текст пјесникиње Десанке МаксимовиЋ. Основну музичку мисао ове композиције гради мелодија црногорске народне пјесме „Дурмитор". Међутим, употријебљену мелодију композитор није цитирао већ је приступио њеној мотивској разради. Тако се на почетку композиције употријебљена мелодија, која секвентним понављањем мотива гради главну тему, јавља у облику инверзије. Повјеривши на почетку композиоције главну тему свим гласовима, у њеном основном и интервалски измијењеном облику, а у даљем току композиције формиране и у облику имитационих мотива, композитор је изградио елементе канонског начина пјевања. Цитирани почетни мотив народне мелодије „Дурмитор" јавља се у другом дијелу ове хорске пјесме који се у разним варијантама такође секвентно понавља кроз све гласове, потврђујући основну музичку мисао ове вокалне форме и чини је фолклорно обојеном.
Стваралачки опус Антуна Хомена тематски је везан за друштвену средину, херојску прошлост и новију историју црногорског народа, међутим, фолклор није постао главни узор и инспирација његовог музичког израза. Без обзира на тематику, он је своје стваралаштво усмјерио ка новим токовима југословенске и европске музике, асимилирајући њене разне појаве, спојивши их затим са индивидуалним музичким изразом. Осим тога, Хомен његује традиционалне музичке облике, чији називи датирају још из доба романтизма, о чему свједочи и овај одломак из његовог Ноктурна", за соло виолину и камерни оркестар.