|
ANEGDOTE O MUZIČARIMA I MUZICI U CRNOJ GORI
Prve trube
Kad su prvi put došle trube iz Srbije u Crnu Goru, komandir i potkomandir Donjocrmničkog bataljona odrediše za trubača Donjogluholske čete Steva Jovovića. Čim je za to čuo, Stevo kupi bukvar i tablicu i pođe u školu. Učitelj bješe Tomo Savić. Primao je od svakog đaka cvanciku na mjesec. To mu je bila plata.
- Zašto, Stevo, po stare dane pođe da učiš školu? - pitali su ga, a on je odgovorio:
- Zato da ne budem trubač, a đake iz škole ne mogu išćerat.
Vojnički glavari odrediše za trubača njegova brata Đura.
- Ja da tuturam u ovo crijevo, da mi se smiju Crmničani, je li? - veli Đuro. - E, neću, pa da će me posjeć.
- Nije to nikakva sramota, imaćeš grb na kapu, treća si ličnost u četi: oficir, barjaktar, pa trubač. Zdrav si i snažan.
Đuro zasuka svoje velike crne brkove pa će reći:
- Eto truba vama, a ja ću s puškom o ramenu.
Glavari se naljutiše i oduzeše mu pušku, ali ga ne mogaše prinuditi da primi trubu.
Poslaše ga na Cetinje i Gospodar ga upita:
- Što je s tobom, brkonja? Zašto ne primiš grb i trubu?
- Daj to kome drugome, ja neću - odgovori mu Đuro.
- Ma oćeš kad ti ja velim - reče Gospodar i uze trubu. Poče u nju duvat i pruži je Đuru.
- Duvaj ti, Gospodaru, ako oćeš i do zore - veli mu Đuro. - To je tvoja truba, a ja u nju neću dunut, pa da ćeš me mušketat.
Gospodar se naljuti pa mu podviknu:
- Da nijesi zanoćio u moju državu!
Đuro ode u Carigrad. Kad je objavljen rat Turskoj, 1876. godine, došao je bez poziva i borio se kao odličan vojnik, i ranjavao se. Umro je 1917. u osamdesetoj godini života.
Čobani muzikanti
Krajem devedesetih godina devetnaestog vijeka Crnu Goru su posjetili putopisvi Anri Avelo i De la Nezijer koji u svojoj knjizi "Crna Gora i Hercegovina" navodi da se u novouređenom vrtu iza Knjaževog dvora nalazilo zdanje koje je predstavljalo muzički paviljon. Tu su tri puta sedmično (nedjeljom, utorkom i četvrtkom) 36 muzikanata, u uniformama sličnim gardijskim, oduševljavali crnogorsku publiku raznim odlomcima iz svog repertoara. To su mahom bili nagdašnji čobani sa sviralama, koje je bečki profesor Franjo Vimer skupio i od njih napravio prvoklasne muzikante.
Jedne večeri u pomenutom paviljonu supruga jednog engleskog diplomate otpjevala je visočanstvima najnoviju romansu. U toku noći knjaz Mirko, koji je bio i kompozitor, zapisao je note pomenute romanse i podijelio dionice muzikantima - čobanima. Kad se sjutradan otmjeno društvo vraćalo s partije tenisa, začuli su romansu koju je prethodne večeri otpjevala supruga engleskog diplomate.
Ona je zastala, začuđeno podigla obrve i kazala:
- O, o!
Objasnili su joj o čemu se radi i svi su bili zadivljeni muzičkim sposobnostima i talentom čobana - muzikanata.
Nadareni trubač
Prije bitke na Vučjem dolu dobio trubač zadatak da uhodi tursku vojsku koja se bila ulogorila i da "pohvata" znake ustajanja, uzbune, juriša i povlačenja, koje su izvodili njihovi muzikanti. U odsudnom trenutku bitke, kad je zaprijetila opasnost jednom krilu crnogorske vojske, trubač je zasvirao turski znak za povlačenje.
Turci su, bezglavo i u metežu, počeli da se povlače a Crnogorci su krenuli u silovit jurič.
Vojni orkestar
Žalila se tri brata kako su im četvrtog brata odredili za trubača, pa mole Knjaza za "pravicu" da ih oslobodi ove napasti "jer se zbog toga i njima nos kida". Na njihovu žalbu Knjaz Nikola je zvanično i ljutito odgovorio:
- I meni je krivo što vam se nos kida s naredbom da služite otačestvo. Doma se vucite jad vas naša!
Drugome, koji se žalio da za godinu dana nije ništa naučio, reče:
- Su malo pregnuća i strpljenja, naučićeš ako Bog da, ako ne za jednu, a ono za pet ili deset godina.
Ovakvom upornošću Knjaza Nikole i Dvora omogućen je rad Prve Crnogorske Vojne muzike i njenog prvog kapelnika Čeha Antona Šulca.
Međutim prva crnogorska vojna muzika, iako stvorena na silu, izvršila je veliki uticaj na shvatanje i gledanje naroda na muziku. Već 1889. godine, kada je za kapelnika nove, modernizovane muzike došao Franjo Vimer, više nije bilo podozrenja prema kapelniku i muzici. Na jedan oglas prijavilo se oko 200 mladića koji su htjeli da uče muziku. Vimer je odabrao njih 40 i otpočeo sistematski rad na upoznavanju instrumenata i muzike, kao i podizanju opšteg obrazovanja pitomaca.
|
