Pretraživač sajta
Montenegrina
 


Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |

Redakcija Montenegrine se zahvaljuje gospođi Oliveri Mašanović, što je omogućila da ove divne pjesme budu dostupne našim posjetiocima.




Olivera Mašanović
IZABRANE PJESME

 


Olivera Mašanović

 

V I R P A Z A R S K A

Tu noć sam je vinom, ljubomorno,
od tuđih pogleda krio.
Koliko i Crmnicu je zavolio,
koja je ljepša, da odlučim,
nijesam umio!

Crmnica, stara dama,
a ona želja i pohota;
i kada me strijelja onaj
pogled vučice:
ma, ako treba-
evo joj i života!

Njen glas tako me nahrani,
čini mi se,
jezero mi do koljena bilo!
U mislima mi: njeno golo bedro,
kraj uzglavlja
gusle, ognjište i vino...

Samo joj šapnuh:
"Bićeš moja, vilo"!

Zakleo sam se precima,
obrazom i čašću:
ljubiću je na sred Vira,
pa neka cio svijet vidi anđela!
... ona je meni i Vučiji Do i Fundina!

U ovoj bici od očiju sam ranjen;
U ovom boju ubiše me usne.
Ma, neka sam, đavoli me znali,
i đed mi je tako!

Poslije nje, može da se i vječno usnije.

U daljini pjevao je neko:
"Virpazare na tri mosta..."
Podigao sam maglu sa jezera,
da ljepotu sa Mjesecom mjeri i
strepio da je ne uplaši moja
riječ prosta.

Tu noć me je očima željela,
tu noć mi se očima podala...

Bez riječi, u beznađe, odkoračala, preko Vira...

 

... ona je meni, i Vučji Do i Fundina...

 

NA SVETOGA NIKOLU

Prste sam joj grejao usnama,
biser od kiše nebeske ukrao
i
u očima joj doneo.
Poljupcima, po koži,
istoriju joj pisao,
i
voleo je,
i
želeo je,
i
smejao se,
i
pričao!

Molio sam je i
kleo,
terao i vraćao.
Istinom se od laži branio,
i voleo,
prokleto je,
tog dana voleo.

Na Svetoga Nikolu,
anđelom je zvao,
i krao sam je,
krao...
krao.

Zahvalio se Nebu i Bogu,
što mi je takvu,
na oltar,
već prazne duše,
žrtvovao.


"Do kraja vremena, ljubiću te,
na svakoga Svetoga Nikolu",
kleo se,
i
zamišljao je golu
i
moju, samo moju.

Oprosti Bože za huljenje
i bludi.

Dogovor imamo.

Ona mi je skladište snova.
Prvo – pogledaj je,
pa mi onda sudi.

 


ČEKAJUĆI ORFEJA

Vraćam se na mesta, na kojima me je ljubio....
kao na groblju, posedim malo...
odćutim... odslušam tišinu...
odsanjam milinu nemirnih mu prstiju.
... i volim... opet ga na našim mestima, volim...

Tražim ga tako u sumrake...
Da se nije u vodu sakrio?!
Da nije ispod peska, ludosti mi ostavio?!
A možda... možda se u bor, onaj naš,
pretvorio... pa sada mi se ruga!

Tražim ga u uvali besplodnoj...
Čekam...možda se po vrisak vrati...
Ovde ga je zaturio...
Vetar osluškujem, da možda sa njim ne priča?
... ma, isti su njih dvojica!

Ribar mi neki, pitanje podvali:
" Gospođo... čekate nekoga?
... jeste li sami ?"

"Ne, nisam... Orfeja čekam...
... obično na sastanke ne kasni...
znate, gospodine... vi ste ubica riba iz hira!
... želim da budem sama... hvala..."

I opet sam na mestu, na kojem me je ljubio...
... odćutim...
odsanjam milinu nemirnih mu prstiju.
Slepa za druge, gluva za reči,
u sumrak sećanje dišem i tišinom mu
muziku stvaram... da je umeo, mogao je zapevati...

... Orfeja čekam... obično na sastanke ne kasni...

 


VUKU UMJESTO IGRAČKE

Spavaj spokojno moja trogodišnja ljubavi-
ima još puno toga do jutra,
našeg jutra, sine.

Ti još ne shvataš privilegiju rađanja
u atomskom veku.
Živiš atomski, voliš, dišeš i umreš atomski
(brzo i malo bolno), osim ako ne mutiraš.

Vuče,
ovo je igra odrslih
koji su izgubili veru u Boga i ljubav.
Hoću da budeš misionar i
pokušaš da vratiš svetu, veru.
Zapamti:
ako ne uspeš da budeš vuk-
poješće te psi!