Pretraživač sajta
Montenegrina
 

Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip











 
 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |





Branislav Borilović
RAZGRANIČENJE CRNE GORE I SRBIJE 1913. GODINE

 

       Poslije Balkanskih ratova, u jesen 1913. godine, izvršeno je razgraničenje između Crne Gore i Srbije u oslobođenim krajevima. Tako su Crna Gora i Srbija prvi put poslije XV vijeka dobile zajedničku granicu.

       Dogovor iz 1913. godine dobar je primjer kako se može doći do rješenja kada postoji dobra volja. Dvije zemlje, poslije kraćih nesporazuma oko graničnih linija, što je prirodno kada su u pitanju razgraničenja između suverenih država, u tolerantnoj atmosferi i bez ikakvih kompleksa, riješile su to krupno pitanje na obostrano zadovoljstvo.

       O ovom značajnom pitanju za dvije države cetinjska i beogradska štampa pomno su izvještavali svoje čitaoce.

       "Vjesnik", Cetinje br. 84 za 1913. godinu strana 1. donosi izjavu g. Mijuškovića datu zagrebačkom "Srbobranu" u kome između ostalog kaže: "Granica između Cme Gore i Srbije utvrđena je danas popodne. U Ministarstvu vojnom ucrtavaju u đeneralštabnim kartama graničnu liniju, a sjutra prije podne biće potpisan ugovor o granici". Dalje kaže "da je potpuno zadovoljan uspjehom svoje misije i obradovan dočekom i pažnjom, kojom je primljen u Beogradu", g. Mijušković je završio, da će Crna Gora ostati vjerna Srbiji i da će stajati sa njom rame uz rame u novom životu i novim borbama. "Postavljena granica ne može da spriječi, niti ima namjera da ukoči zajednički život, i ona može značiti nešto samo u odnosu na inostranstvo i u međunarodnom pogledu, ali za Srbiju i Cmu Goru ona znači samo vezu vjekovima čekanu i garantiju za svijetlu zajedničku budućnost. Za taj politički jak život potrebna je jaka ekonomska podloga i Crna Gora nema veće želje, nego da Srbija izlazeći svojom trgovinom na more, izvede na Bar svoju glavnu trgovinsku venu - što će s pitanjem dotle uređenim činiti jaku garantiju za budućnost, zajednicu i napredak obadvije zemlje".

       Beogradska "Politika" u broju 3513. od 23. 10. 1913. godine na prvoj strani, takođe donosi tekst u kojem citira Mijuškovića: "Povučena je granica na zemljištu, udariće se stubovi, koji tu granicu obilježavaju, ali granica između Srbije i Crne Gore ne postoji kada je u pitanju zajednički i bratski rad na budućnosti našega naroda. Srbija i Crna Gora, skopčane slavnim uspomenama na uspješan zajednički rad u prošlosti, ulaze s puno opravdane vere u budućnost svoga naroda u nove, bolje dane svoga života..."

       O ovom značajnom pitanju puno podataka može se naći i u Državnom Arhivu Crne Gore, a neka od njih su priložena uz ovaj tekst.

Dokument o razgraničenju Crne Gore i Srbije glasi:


       ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ЦРНЕ ГОРЕ u ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ СРБИЈЕ, желећи да одреде границе између обеју братских држава у ослобођеним крајевима, решили су да закључе у том смислу споразум и наименовали су, тога ради, Своје пуномоћнике и то:

       ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ЦРНЕ ГОРЕ Господина Мирка Мијушковића, Свога Министра Просвете и Црквених Послова;

       ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ СРБИЈЕ Генерала Господина Милоша Божановића, Свога почасног Ађутанта и Министра Војног;
       који су показавши своја пуномоћства и нашавши да су пуноважна уговорили ове чланове:

Члан I.

       Граница између Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије почиње:
Од босанско-херцеговачке границе северно од коте 1386, источно од села Декаре, за тим преко коте 1386, па косом између села Ђаковића и Кукоровића, пресецајући речицу Поблачницу западно од села Вртаче, одакле иде право на Пијевчеву главу (кота 1366); одатле на југо-исток главним гребеном на Вис (кота 1432), на коту 1222, гребеном Градине Планине на Меднисат (кота 1405); одавде опет гребеном па Капавицу (кота 1443). Од Капавице граница иде гребеном на Чемерно (кота 1420), па на коту 1300 — Клик (кота 1351); од Клика гребеном на Корачницу (кота 1345), и даље опет гребеном на Комину (кота 1398), коту 1412, 1406 и пресецајући пут Пријепоље—Пљевља између карауле и Хана, граница нзбија на коту 1394, одакле продужује гребеном на Црни Врх (кота 1347), и даље гребеном преко коте 1496, и Камене Горе на коту 1412 и 1213; од коте 1213 граница иде гребеном на Црни Врх: кота 1441, 1387, 1402 и даље гребеном на Вранац. Од Вранца граница иде гребеном на исток на коту 1354, а за тим на југо-исток гребеном иа Бихов гроб (кота 1226, Бијело Поље, на Радујево брдо (кота. 1360); одатде даље гребеном преко Кичевског брда на коту 1250; одавде па исток косом између села Кање, које остаје Србији и села Метанац, које остаје Црној Гори; пресеца реку Лим у висини нзмеђу ова два села а за тим пресеца косу „Смрчева Гора", остављајући села Вољовац и Борешићи Црној Гори а Крајиновићи и Баре Србији, избија на безимени вис јужно од коте 1400; одавде граница иде нешто мало на југо-иоток и остављајући село Mojcтир Црној Гори и Вишњево Србији, избија на Црни Врх (кота 1500). Одатде граница иде гребеном на југ на коту 1550 и даље на југо-исток гребеном на Крушчицу (кота 1409) остављајући села Пожегиње, Савино Поље, Доња Корита, Махала и Горња Koрита Црној Гори, а села: Црвеко и Бољаре Србији. Са Крушчице, од кoте 1409, граница иде гребеном на вис Моравац, одакле скреће па југ гребеном, западне стране Коњске реке и даље повија гребеном на југо-исток док не избије на коту 1518. Од коте 1518 граница иде гребеном преко Градине и Букове Шуме на Обре, а за тим продужава косом која чини вододелницу Годуљи (Доловка) и њеним десним притокама u спушта се у реку Ибap нa ушћу потока Јабланица, остављајући Црној Гори села: Припећ, Вуча, Качаре и сва остала, која леже јужно од ово косе; а Cpбији припадају сва села која леже у долини реке Годуље (Доловка) и њених десних притока. Од ушћа потока Јабланице у Ибар граница се пење овим потоком на Мокру Планину, избијајући на вис Исток; одатле гребеном Мокре Планине на вис Мокра (кота 1500) и даље гребеном до закључно са безименим висом, од кога се одваја коса Черефтуљ. Од безименог виса граница се спушта потоком источио од косе Черефтуљ у реку Ракош, и даље иде овом реком до њеног утока у реку Клину. Одавде граница иде реком Клином до њеног утока у реку Бели Дрим. За тим граница идо Белим Дримом до српско-црногорско-албанске тромеђе.

       Oвa погранична линија утврђена је према карти 1:200 000 аустријског генералштаба приложеној овом споразуму а потписаној од пуномоћника обеју страна Уговорница.

Члан II

       Мешовитој комисији, састављеној од по два представника обеју страна Уговорница биће у року од петнаест дана по потпису овог Споразума, стављено у дужност, да повуче на терену трасу границе caoбразно горнјим одредбама.

       У случају несугласица при обележавању границе на терену, ако се карта не би слагала са тереном, онда обе Стране Уговорнице ce обвезују, да се обрате Царској Руској Влади с молбом, да одреди једног свог вишег официра да спор пресуди. Одлука његова коначна је и обавезна за обе Стране.

Члан III.

       Повлачење војске и грађанских власти са територије која остаје другој уговорној страни, извршиће ce одмах по ратификацији споразума, а најдаље у року од петнаест дана послије ратификације.

Члан IV

       Овај ће Споразум бити ратификован, а ратификације биће измијењене у Београду у року од десет дана од дана потписа овог Споразума, или и раније, ако то буде било могуће.

       У потврду тога пуномоћници су гa потписали и ставили нa њ своје печате.

       Састављено у два примерка у Београду тридесетог октобра хиљаду девет стотина тринаесте године.

Министар војни
Почасни Ађутант Њ. В. Краља 
ђенерал
Мил. Божановић с. р.
(м. п.)
 
Министар
Просвјете и Црквених Послова
м. М. Мијушковић с. р.
(м. п.)