Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip


 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |




5 zapisa Ivana i Đurđa Crnojevića


Pred vama su prvi put na internetu, 5 divnih zapisa Ivana Crnojevića,
osnivača Cetinja i podlovćenske Crne Gore i sina mu Đurđa.
Zapisi Đurđa Crnojevića su izašli iz prve štamparije kod južnih slovena,
koja je bila na Obodu kod Rijeke Crnojevića.

====================================================

1. zapis:
Препис пролога из времена Ивана Црнојевићa


Ва лето 6992 писа се сија светаја и божаставна књига, саборник четирем месецем, ва дни благочастиваго и христољубиваго и Богом хранимаго госпдара Ивана, војводе, Црнојевића, тогда садржешту престол митрополије цетињскије, јакоже јест митрополија зецка, преосвештеному митрополиту кир Висариону и свештењејшему епископу кир Вавиле, имже да ваздаст Господ спасеније и вечни покој ва гредуштем веце Господ да ваздаст им по делом их. Амин.

Торинска универзитетска библиотека, рукопис (?) ЗИН I 355

-----------------------------------------------

Prepis prologa iz vremena Ivana Crnojevića

Ljeta 6992 (1484) prepisa se ova sveta i božanska knjiga, Zbornik četiri mjeseca, u dane blagočastivog i hristoljubivog, i Božijeg štićenika, gospodara Ivana, vojvode, Crnojevića. Tada su na prijestolu mitropolije cetinjske, koja je i mitropolija zetska, stolovali preosvećeni mitropolit kir Visarion, i preosvećeni episkop kir Vavila. Neka im Gospod da spasenje i vječni miru u budućem vijeku. Neka im Gospod da po zasluzi. Amin.

==============================================

2. zapis:
У кући побожног Божијег штићеника


Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа, писа се сија божаствена књига ва дому благочастиваго и богохранимаго господара зецкаго господина Ивана Црнојевића, јему же да ваздаст Господ здравије телесно васесавршено и победу светлу на васе видимије враги и невидимије, и отпуштеније грехом вањегда придет праведни судија ваздати комуждо по делом јего, ва дани и ва царство зело крепкаго и превисокаго измаилтаскаго цара султан Бајазита, јемуже попусти Бог силу и крепост над христијани грех рад(и) наших и безакони. А писа се рукоју смеренаго Христу раба Нико(л)е дијака, а мољенијем дестопочтенаго и велемудраго логофета Божидара Грка, јемуже да ваздаст Господ здравије телеси, и спасеније души. Темже, о господије моји отци и братије, мољу ваше благољубије чатете са ваниманијем. Аште будемо что и погрешили, исправљајте и простите, а не клните, поњеж јесми млади(будушти) слову неискусни. Господ милостиви да ваздаст спасе(није), утишије вашему христољубију, јемуж (сл)ава и држава, ва веки. Амин. Дописа се месеци ијулија 2. дан, у суботу, ва лет(о) 6994. Писа се сије рукоју смернаго и недостојнаго Христу раба Николе Косијера, јемуже отчаство гроб, (зем)ља же мати, чрвије гостове љубими... (небесно) му цару непременому слава... ва веки. Амин.

Часловац, рукопис у приватном власништву. ЗИН I 355

----------------------------------------------

U kući pobožnog Božijeg štićenika

Milošću Oca pomoću Sina i savršenstvom Svetoga Duha, prepisa se ova božanstvena knjiga u kući pobožnog Božijeg štićenika, gospodara zetskog, gospodina Ivana Crnojevića, neka mu Gospod da savršeno tjelesno zdravlje i svijetlu pobjedu nad svim znanim i neznanim neprijateljima, praštanje grijehova kada bude pravedni sudija davao svakome po zasluzi, u dane carstvovanja vrlo moćnog i previsokog ismailtskog cara sultana Bajazita, kome je Bog dao snagu i moć nad hrišćanima, radi naših grijehova i bezakonja. A prepisa se rukom smjernog Hristovog sluge Nikole dijaka, a na molbu poštenog i mudrog logoteta Božidara Grka, neka mu Gospod podari tjelesno zdravlje i spas duše. Zato, o Gospode moj, oci i braćo, molim vašu dobrotu, čitajte pažljivo. Ako smo što i pogriješili, ispravljajte i oprostite, a ne kunite, pošto smo mladi, budući neiskusni u pisanju. Neka Gospod milostivi da spasenje, čvrstinu vašem hristoljublju, neka mu je slava i moć, u vjekove. Amin. Dopisa se mjeseca jula, 2. dan, u subotu, ljeta 6994 (1486). Prepisa se ovo rukom smjernog i nedostojnog Hristovog sluge, Nikole Kosijera, kome je otadžbina grob, zemlja mati, crvi dragi gosti... nebeskom caru, vječnome, slava... u vjekove. Amin.

====================================================

3. zapis:
По заповести господина Ђурђа рукоделиса Макарије


Поњеже ва тројици Бог благоизволи исплнити своју цркав различними књигами. Видев аз ва Христа Бога благоверни и Богом Храними господин Ђурађ Црнојевић, цркви праздни светих књиг, грех ради наших разхиштенијем и раздранијем агаранских чед, вазревновах поспешенијем Светаго духа, и љубовију ка божаставним црквам и написах сију душеспаснују књигу Осмогласник ва исплњеније славословију трислнчнаго ва јединстве поклањајемаго Божаства. Мољу же јуније и савзрастније и старије, чатуштеј или васпевајуштеј или пишуште, љубве Христове ради, исправљати нас же усрдне поташтавших се на сије дело благословљати, да обоји славеште Отца из њега же васа, Сина им же васа, Светаго Духа о Њем же васа, зде улучим милост тамо же сеје светом озарим се. Амин. Повеленијем господина ми Ђурђа Црнојевић аз Христу раб свештеноинок Макарије, рукоделисах сије при всеосвештеном митрополите зетском кир Вавиле.
Ва лето 7001, круг слнцу 1, луне 9.

Fototipsko izdanje, Cetinje-Ljubljana, 1987, (Oktoih prvoglasnik, 1493, zavrseno 4. januara 1494. g.). Predgovor na . 2`. ZIN I 381.

-----------------------------------------------------

Po zapovijesti gospodina Đurđa rukodjelisa Makarije

Bog kome se klanjamo u Trojici, blagoizvolio je ispuniti svoju crkvu raznim knjigama. Videv ja pravoslavni hrišćanin, Božiji štićenik, gospodin Đurađ Crnojević, da su crkve prazne, bez svetih knjiga, radi naših grijehova, pljačkom i uništavanjem agarenskih sinova , nastojah predano, ispunjem svetim duhom i ljubavlju prema božanstvenim crkvama naštampah ovu dušespasnu knjigu Osmoglasnik u slavu trisunčanog u jedinstvu klanjanog Božanstva. Zato molim mlade odrasle i stare, one koji čitaju, poju ili prepisuju, ljubavi Hristove radi, ispravljajte, a nas, pak, koji smo se o ovom djelu, od srca trudili, blagoslovite, da zajedno slaveći Oca, iz Njega je sve [postalo], Sina, Njime je sve [postalo], Svetoga Duha, od njega je sve [postalo], ovdje zadobijemo milost, a tamo se ozarimo ovom svjetlošću. Amin.
Po zapovjesti mi gospodina Đurđa Crnojevića, ja, Hristov sluga, sveštenoinik Makarije, rukodelisah ovo, pri preosvećenom mitropolitu zetskom, kir Vavili, Ljeta 7001, krug sunca 1, lune 9.

=====================================================

4. zapis:
Господин Ђурађ, војвода зетски, изли слова


Поњеже убо ва Тројици јединопоклањајеми Бог от небитија ва битије мановенијем приведи вса, и на конац делом сазда чловека, јего же образом својим почат, необладајема же и обладајушта всеми и саглголника себе садела, и иже по њем родом желајуштим причестником јего бити, јако же велики ва патријарсех Аврам иже не писанијем на плтовидно сподоби се ва дом пријети Тројицу. Последи же Мојси глалгоље Богови лицем ка лицу, иже и начртаније скрижањи пријет от Њего и назнаменаје измењеније закона, сих сакруши. По сем же јединородни Син Слово благовољенијем Отца нерождена и са поспешенијем својим, и савршенијем от Оца исходештаго, сему же саприсносуштнаго, обојим сагопсподствујуштаго Светаго и животворештаго Духа, благоизволи неизречени исплни савет ва присно деву Марију васели се, и рожд се без матере на небеси, на земљи без Отца роди се, и пострадав вазнесе се. Тем же нам несуштим Авраму же и Мојсеју подобним, јеже Богови савештателном бити, даст нам писанија, ва њих же пророци јако ва царских скоривштих положи неисташтимоје богатство. И по сих они божаставни мужиј, Дамаскин же и Ијосиф и Козма, најтијем Духа научајеми предаше нам песнословити ва трислначнем божастве трисветими гласи ангелми славословимаго ва вишњих и изоблствовахом писанија, целомудрију наставника, печалем премењеније, ка Богу примиреније вину всакого благодејанија и словом пасуште се не сатрпехом. Последи же грех ради наших постиже пасушти нас исмаилтаска железна палица, уви не просто бијушти, на убивајушти, и придоше језици ва достојаније Божије, цркви раздрушише.
Видев аз, ва Бога благоверни и Богом храними војевода Зети господин Ђурађ Црнојевић, умаљеније светих књиг расхиштенијем и раздранијем агаранских чед, вазревновах поспешенијем Светаго Духа, и саставих форми на њих же ва једино лето осмим чловеком савршити Октоих от 4-го гласа, ва славословије Богови нас укрепљшому.
Трудих же се о сем и рукоделисах сије смерени свештеник мних Макарије от Чрније Гори повеленијем господина ми Ђурђа Црнојевића, при васеосвештеном архиепискупе зетском митрополите кир Вавиле. Тем же старцем јако отцем, савазрастним јако братијам, јунотам јако чедом, чатуштим или појуштим или преписујуштим мољу се и коленом касају се, аште не рукоју на језиком , љубве ради Христове исправљати , и нас , усрдно трудивших се о сем благословљати, да и ви улучите оноје Валамо јеже ка Израиљу:
">>Благословештејте благословени, и клнуштејте проклети, и придете благословени Отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије, ва њем же да житељствујем обоји, славеште Отца и Сина и Светаго Духа.<<
Савршише се сије књиги от битија на лето 7002, а от рождаства Христова тисушта 494, круг слнцу 2, а луни 10, индиктион 11, темелион 12, епахти првије, злато число 12, месеца ђенвара 4. дан.

Fototipsko izdanje, Cetinje-Ljubljana, 1987, (
Oktoih prvoglasnik , 1493, zavrseno 4. januara 1494. g.). Pogovor na l. 268-269`.
ZIN I 382

-----------------------------------------------------

Gospodin Đurađ, vojvoda zetski, izli slova

Pošto je, dakle, Bog kome se jedino klanjamo u Trojici, iz nebića u biće, magnovenjem priveo sve, i na kraju djelaa stvorio čovjeka, udostojivši ga svojim likom. Nevladjućeg učini da vlada svima, i da sebi stvori sagovornika da se u njegovim plemenom zajedničarom njegovim bude. Kao što veliki patrijarh Avram koji ne Pismom već spontano udostoji se u dom primiti Trojicu. Zatim Mojsije govoraše s Bogom licem k licu i napisane tablice primi od Njega. Otkrivši da je prekršen Zakon, ove razbi. Poslije toga, jedinorodni Sin Slovo, milošću Oca nerođenog i sadejstvom svojim i savršenstvom od Oca proisteklog, ovome savečnog, oboma sagospodarećeg Svetog i životvorećeg Duha blagoizvoli tajno [da] ispuni svjetlošću, i prisno djevu Mariju useli se i rodi, bez matere na nebu, bez oca na zemlji, i postadav, vaznese se. Zato nama koji nijesmo Avramu i Mojsiju slični, da bismo primali savjet od Boga, dade Pismo, u koje proroci, kao u carske riznice pohraniše neiscrpno bogatstvo. Poslije toga oni Božanstveni ljudi, Damaskin, Josif i Kozma, silaskom Duha podučeni, predaše nam da himnama slavimo, u trisunčanom Božanstvu, trisvetim glasovima anđela, slavljenog Svevišnjeg. I obogatismo se pismom koje je mudrosti učitelj, tuzi promena, u Bogu smirenje, povod svakog dobrog djela i onima koji se napasaju Rječju čuvar od zabluda. Najzad, radi naših grijehova, postiže nas hrišćane ismailićanska željezna palica, avaj, ne prosto bujići, no ubijajući.
I dođoše neznabošci u dostojanje Božije, crkve razrušiše .
Videv ja, pravoslavni hrišćanin i Božiji štićenik, vojvoda Zete, gospodin Đurađ Crnojević, umanjenje svetih knjiga pljačkom i razaranjem agarenskih sinova, predano se potrudih, pomoću Svetoga Duha i izlih matrice za slova, i na njima, za jednu godinu, osmoro ljudi završi Oktoih od četrvrtog glasa, u slavu Boga koji nas osnažuje.
Trudih se o ovome i rukodjelisah ovo smjerni sveštenik monah Makarije od Crne Gore, po zapovjesti, gospodina mi Đurđa Crnojevića, pri preosvećenom arhiepiskopu zetskom, mitropolitu kir Vavili. Zato, starce kao očeve, odrasle kao braću, mlade kao đecu, one koji čitaju, poju ili prepisuju, molim klečeći na koljenima, ako ne rukom, a ono rječju, ispravljajte Hrista radi, a nas koji smo se o ovome, od srca trudili blagoslovite, da i vi zadobijete ono Vlaamovo koje je [rekao] Izrailju : >>Oni koji blagosiljaju [biće] blagosloveni, a oni koji kunu [biće] prokleti. << >>Priđite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripremljeno,<< da u njemu živimo zajedno, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha.
Završi se ova knjiga od stvaranja svijeta ljeta 7002, a od rođenja Hristova hiljadu 494, krug sunca 2, a lune 10, indiktion 11, temelion 12, epahte prve, zlatan broj 12, mjeseca januara, 4. dan.

============================================

5. zapis:
Књига за спас душе


Благоволенијем Отца и сапоспешнијем Сина и савршенијем Светаго Духа, иже и предаст нам писанија, ва њих же пророци јако ва царских положише скровиштих неизташтимоје богатаство, по среди же их цар же и Богоотац Давид, најтијем Духа научајем, предаст нам сије душеспасније књиги, глагољемије Псалтир, славословити сим ва Тројици Бога, и изобиљствујем писанија, јако ва рају суштеј благоуханија цветов и васи хотештеј наслаждајем се богатно, и сију прочат васакоутешеније и хотеније обрештет кто љубо, аште цар или светитељ, аште кнез љубо невежда, ништ ли или ва бешчислније напасти вапади и васакими от дијавола сетми напаствујем, утешеније обрештет. Јест бо сија књига целомудрију наставник, печалем премењеније, девству сахрањеније, о Бозе браку сачетаније, житију учитељ, вина васакого благодејанија и јеже паче ка Богу примиреније же и синотвореније.
Подобајет убо чатуштому ходожне ванимати са усрдијем, и ползу једину приобретати јаже ка спасенију , да ни мала несамотрне мимошад кто оташтетит се велико, прочаја же сујетна и маловременаја по исине јако скоро преходимаја васа бо самртију пресекајут се, и васа сакрвенаја јављајут се, и горе тогда не имуштим дела благаја, от њих же први јесам аз, уви! јакоже рече велики ва учитељех Павал.
Тем же ва дни благочастиваго и христољубиваго и Богом хранимаго господина ми Ђурђа Црнојевића , и повеленијем јего, аз смерени и свештени мних Макарије от Чрније Гори, саписах сије књиги при васеосвештеном митрополите Зетском кир Вавиле. Тем же старцем јако отцем, савазрастним јако братијам, јунотам јако чедом, чатуштим или појуштим или преписујуштим мољу се и коленом касају се, аште не рукоју на језиком, љубве ради Христове исправљати, и нас, усрдно трудивших се о сем, благословљати, да и ви улучите оноје Валамово јеже ка Исраиљу: благословештејте благословени, и клнуштејте проклети, и придете, благословени Отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије, ва њем же да житељствујем обоји, славеште Отца и Сина и Светаго Духа, и ниња и присно и ва веки веком. Амин
Савршише се сије књиги от битија ва лето 7003, а от рождаства Христова тисушта 495, круг слнцу 3, луни 11, златоје число 14, темелион 4, јепахта 3, месеца сектемврија 22 дан, на Цетињу.
..............

Београд, Народна библиотека Србије, И 41, (
Псалтир с последовањем , Цетиње, 22 септембар 1495. г.). Поговор на л. 347`-348`. ЗИН I 383

-----------------------------------------------------

Knjiga za spas duše

Milošću Oca, pomoću Sina i savršenstvom Svetoga Duha dobili smo sveto pismo. U njemu, pak, proroci, kao u carske riznice pohraniše neiscrpno bogatstvo. Među njima car i Bogootac David, silaskom Duha naučen, predade nam ovu dušespasnu knjigu, zvanu Psaltir, da njime proslavljamo pjesmama Boga u Trojici. I naslađujemo se svetim pismom kao mirisom rajskih cvjetova. I svi koji hoće nasladiće se bogato. Svako ko pročita ovu [knjigu] naći će utjehu i zadovoljstvo. Bilo ko, bilo car ili svetitelj, knez ili prostak, prosjak ili koji padne u bezbrojna iskušenja i uhvaćen u svakakve đavolje mreže, naći će utjehu. Ova knjiga je vodič mudrosti, zamjena tuzi, čuvar nevinosti, trajno sjedinjenje s Bogom, ucčtelj života, povod svakom dobrom djelu, čak štaviše smirenje u Bogu i posinjenje.
Treba dakle, onaj koji čita, sav da se preda čitanju, da pazi i jedinu korist da nađe u spasenju [duše], jer i najmanja slučajna nepažnja nanosi veliku štetu. Sve ostalo je sujetno i kratkotrajno, vaistinu kao brzoprolazno, sve se smrću prekida i sve tajno otkriva. I teško tada, onome koji nije činio dobra djela, a među njima sam prvi ja, avaj, kao što reče veliki učitelj Pavle. I tako u dane pobožnog i hristoljubivog Božijeg štićenika, gospodina mi Đurđa Crnojevića, njegovom zapoviješću, ja, smjerni i svešteni monah Makarije od Crne Gore, naštampah ovu knjigu, pri preosvećenom mitropolitu zetskom, kir Vavili. Zato, starce kao očeve, odrasle kao braću, mlade kao đecu, one koji čitaju, ili poju, ili prepisuju, molim, klečeći na koljenima, ako ne rukom, a ono rječju, ljubavi Hristove radi, ispravljajte, a nas koji smo se o ovome usrdno trudili, blagosiljajte, da i vi zadobijete ono Valaamovo koje je [rekao] Izrailju: >>Oni koji blagosiljaju [biće] blagosloveni, a koji kunu [biće] prokleti.<< I >>Priđite blagoslovni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripremljeno, da u njemu zajedno bivstvujemo, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvijek, kao i u vjekove vjekova, Amin.
Završi se ova knjiga od bitija, ljeta 7003, a od rođenja Hristova tisuću 495, krug sunca 3, lune 12, zlatan broj 14, indikt 14, temelion 4, jepahta 3, mjeseca septembra, 22 dan, na Cetinju.

JUBILEJI:
POLA VIJEKA UDRUŽENjA BIBLIOTEKARA CRNE GORE

Arhiv ljudske mudrosti


Knjige i krst skoro jednak pod nebom crnogorskim. Olovna smo pretakali slova da bi gore slobodne bile, u zbjegove - zbori pjesnik - nosili uz dijete i koru heba i - knjigu. Kuća od knjiga je biblioteka. Prvi pomeni su poodavno vezani za gospodare crnogorske...
Književno blago, sva naša učenost i umjetnost, sadržala se u jednoj jedinoj knjizi. Onoj sa velikim početnim slovom, iz koje su nastale sve one kasnije, pisane i prepisivane. Riječ je o Bibliji, čije ime i znači knjiga. Prepisivana je i umnožavana ručno, u tišini manastirskih ćelija ili skriptorija. Iz pisanih izvora se zna da su mnogi naši manastiri imali skriptorije (radionice za prepisivanje i izradu knjiga). Imali su ih Morača, Piva, a naročito je dugo opstajala prepisivačka škola u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja. Nema sumnje da su skriptorija imali i manastiri na goricama Skadarskog jezera, sve dok se nijesu našli van granica slobodne Crne Gore.
A onda među slobodne Lovćenske gore eto i prve Štamparije na slovenskom jugu, eto i prvih ćirilskih štampanih knjiga, Oktoiha prvoglasnika... Mnogi naši istraživači srednjevjekovne Zetske države pojavu štamparije u podlovćenskoj zabiti samo 38 godina od prve Gutenbergove štampane knjige doživljavaju kao pravo čudo. Upravo obrnuto, čudo bi bilo da se štamparija nije pojavila pred kraj 15. vijeka. Kad ovo kažem, imam u vidu tri nesporne činjenice. Prvo, svi naši vladari iz 15. vijeka, do Crnojevića, izrazite su renesansne ličnosti: pismeni, obrazovani, odgojeni u duhu novog vremena. Drugo, svi Crnojevići odreda držali su se Mletačke republike, odnosno Venecije kao poslednje slamčice spasa pred turskom najezdom i pustošenjem. Oni su u Veneciji prebivali veoma često i dugo, voljno i nevoljno, pa su je i dobro poznavali, znali za njenu moć i prestiž u ondašnjem zapadnom svijetu. A treba znati da je u to vrijeme Venecija bila istinska prestonica evropskog štamparstva.
No bez obzira na sve, kratko trajanje i mali broj štampanih knjiga, štamparija Crnojevića odigrala je značajnu ulogu u razvoju kulture i pismenosti, a svakako najviše u očuvanju nacionalnog i vjerskog identiteta naroda.
Poslije pada Zete, jedino mjesto u kontinentalnom dijelu Crne Gore gdje se još mogla pročitati pisana riječ bili su manastiri. I tako sve do Njegoša, jer za prve Petroviće, iako su sami bili obrazovani ljudi, nemamo podataka o broju knjiga kojima su raspolagali. Trebalo je, dakle, da prođe punih 340 godina da bi se na tlu slobode Crne Gore ponovo štampala neka knjiga.
Razvoj crnogorskog bibliotekarstva, u pravom smislu te riječi, naglo je otpočeo i snažno se razvio u poslednjih 20 godina 19. vijeka, poslije oslobodilačkog rata Crne Gore od 1876-1878. godine. Priključenja Crnoj Gori značajnih ekonomskih centara: Podgorice, Nikšića, Bara i Ulcinja, dolazi do prave ekspanzije čitališta, koja se osnivaju ne samo u gradovima, već i u većim seoskim sredinama. Značajnije ličnosti - vojvode, serdari, kapetani pa čak i sam gospodar Crne Gore i članovi njegove kuće - prosto se utrkuju i nadmeću u osnivanju čitališta, nabavci knjiga, novina i časopisa.
Ovakav razvoj bibliotekarstva i biblioteka u Crnoj Gori prekinuli su ratovi. Prvo balkanski - prvi i drugi, pa onda svjetski - opet prvi i drugi. Potpuno uništenje, a zatim sve iz početka. Entuzijazma nije falilo. Bar ne u početku. Poznato je, recimo koliko je napora ulagano u posleratnu obnovu bibliotekarstva u Crnoj Gori. I odnos prema biblioteci i knjizi bio je drugčiji. Najznačajnije ličnosti u kulturi Crne Gore poslije rata bili su na čelu Društva bibliotekara Crne Gore (Niko Simo Martinović, Jefto Milović, Risto Dragićević).
Onda je nastupio zamor, stagnacija i opadanje. Marginalizacija bibliotekarstva u svim oblastima. Čini se da opadanje brige države za ovu značajnu djelatnost nije bila proporcionalna sveukupnoj krizi društva. A tako nešto se moglo i očekivati, jer u kriznim vremenima prva na udaru nađe se kultura. Ali i tu, u okviru raznih oblasti kulturnih djelatnosti, bibliotekarstvo se našlo na samom kraju. One oblasti kulture popularnog karaktera i one koje se približavaju zabavi bolje su prošle. Razni festivali od juga do sjevera Republike, maskenbali i sabori uvijek su nalazili načine da se održe i budu u centru medijske i ukupne društvene pažnje.
Naizgled, reklo bi se da je bibliotekarstvo u Crnoj Gori danas dobro razuđeno. Postoji Centralna narodna biblioteka na Cetinju, postoji 21 narodna biblioteka u crnogorskim opštinama, zatim biblioteka CANU, Univerzitetska biblioteka i biblioteka fakulteta i instituta na Univerzitetu Crne Gore.
Bibliotekari su posebna priča. Možemo samo da znamo približan broj ljudi koji rade u bibliotekama - njih oko 400 zaposlenih. Mnogi od njih sebe i ne smatraju bibliotekarima, niti to intimno žele da budu. U školama su to nastavnici, koji veoma često više nijesu u stanju da obavljaju nastavu. U bibliotekama dominira srednja ili viša školska sprema, što najbolje odražava odnos društva prema ovoj djelatnosti koja je u svijetu od posebnog društvenog i državnog interesa.
Od prvih biblioteka sa glinenim pločicama kao nosiocima informacije, pa do savremenih bibliotečko-informativnih centara suština i uloga bibloteke ostaje ista: sakupiti, sačuvati, obraditi i dati na korišćenje gradu koju biblioteka posjeduje. Mijenja se medij, nosilac informacije (a pod informacijom, podrazumijevao sadržaj dokumenta - knjige bez obzira bio on naučne, umjetničke, muzičke, literalne ili bilo koje druge prirode). Prvo su bile glinene pločice, zatim papirusni i kožni svici, kasnije dolazi papir i knjiga u sadašnjem obliku, da bi savremene biblioteke svoje fondove popunjavale i drugim sadržajima - mikrofilmovima, mikrofiševima, gramofonskim trakama i pločama, CD-ima. Jasno je da još uvijek dominiraju knjige, mada se, po nekima, naslućuje vizija tzv. biblioteke bez knjiga. Takve biblioteke posredovale bi “čistu” informaciju, dakle sadržaj bez materijalnog nosioca, elektronskim putem. Ovakva vizija, iako tehnički već ostvarljiva, teško da će zaživjeti, jer je uz pismo, knjiga najveći ljudski pronalazak. Ona je, toliko, antropomorfna, tj. toliko bliska čovjekovoj biološkoj suštini, da čak i kada se informacija primi elektronskim putem, krisnik je zamišlja u materijalnom obliku i najčešće je “materijalizuje”, tj. prenese na papir. Dakle, nema razloga za brigu. Knjiga će opstati.
Udruženje bibliotekara Crne Gore je strukovna organizacija bibliotečkih radnika, stvorena sa ciljem da podspješi razvoj bibliotekarstva u našoj Republici, da promoviše ovu značajnu društvenu djelatnost i založi se za očuvanje i podizanje njenog ugleda.
Iako dosta anonimno u domaćoj sredini, Udruženje se pojavljuje kao nosilac nekoliko značajnih projekata: uključenja podsistema narodnih biblioteka u program PULMAN (dio programa Elektronske Evrope), programa INFOBUS (na osnovu kojeg je Opština Bijelo Polje dobila savremeno opremljen bibliobus, opremljen knjigama i kompjuterima sa internetom, a koje će koristiti mjesne zajednice sa seoskog područja) kao i programa povlašćenog korišćenja elektronskih baza podataka EBSCO i Pro-Ljuest.
Jedno je sigurno. Bez savremene bibliotečko-informativne djelatnosti Crna Gora ne može biti dio Evrope. Tamo se zna da ko ima informaciju ima i moć i da je upravo informacija najznačajniji društveni i državni resurs.
Udruženje je formirano na Cetinju prije 50 godina. Bilo bi logično da jubilarnu Skupštinu Udruženja održimo tamo. Vjerovatno će to biti 25. i 26. septembar.
Pokrovitelj proslave biće Ministarstvo kulture Crne Gore.

Dragan Mitov

OKTOIH (grcki - oktoehos)

svjestena knjiga koja sadrzi promjenljive djelove bogosluzenja sedmicnog ciklusa za niz od osam sedmica u svakoj od njih crkvene se pjesme pjevaju posebnom melodijom, koja se zove ˛glas˛.
Krug od svih osam glasova zove se stup - stolp, a u godini ima ih sest.
Oktoih je podijeljen u dvije knjige - za I-IV i V-VIII glas.
Nastao je uglavnom u VIII vijeku, a kasnije je dopunjavan.
Kod Grka se potpuni Oktoih sa svih osam glasova zove Paraklitik, dok se Oktoihom naziva samo Nedjeljni Oktoih ili Vaskrsni.
Najstariji stampani oktoih je onaj iz drzavne stamparije Crnojevica.
U pravoslavnom liturgijskom obredu oktoih zauzima znacajno mjesto.
Najsvjetlija medju knjigama Crnojevica je Oktoih prvoglasnik sa svojim stihirima, psalmima, molitvama, pjesmama, kanonima, sjedalnim tekstovima, jevandjeljskim ctenijama, svjetilnim pjesmama, troparima i irmosima.
Oktoih petoglasnik je, u stvari, nastavak Oktoiha prvoglasnika. Sacuvano je stotinak crnogorskih Oktoiha prvoglasnika, a Oktoih petoglasnik - samo u fragmentima.

LIT.:
B. Sekularac, Dukljansko-crnogorski istorijski obzori, 2000, 290-2; V. Mosin, Liturgijske knjige istocne crkve, Enciklopedija likovnih umjetnosti III, Zagreb, 1964, 200.