Pretraživač sajta
Montenegrina
 

Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip











 
 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |

 


CRNOGORSKI ANEGDOTSKI HUMOR

PODGORIČKI HUMOR

 



Радосав Цицо Поповић
УЧИНИ МУ ЋЕФ,
ПОСА' МУ НЕ СВРШИ

 

 

Биљешка о аутору


Радосав Цицо Поповић

       РАДОСАВ - ЦИЦО ПОПОВИЋ рођен је 7. XII 1939. године у Јунику, у Метохији. Потиче из учитељске породице Милете Радосавова Поповића.
Један је од 25 ученика професора Хаџи Пешића и др Младена Голубовића, претеча Академије за позориште, филм и телевизију.
У првој и посљедњој сезони '62 - '64 при Институту за филм формирана је прва Двогодишња школа за филмске кадрове.
Аутор је читав радни вијек провео у биоскопу, од цепача карата, техничког директора, управнка до директора - пуних тридесетпет година.
У два четворогодишња мандата од '80 - '88 године био је предсједник Удружених биоскопа Југославије, највеће југословенске асоцијације, као и члан Управног одбора „Југославије филма".
Једини је црногорски приказивач члан Удружења филмских радника Црне Горе до данас.
Организатор је:
- отварања биоскопа на сеоском подручју Црне Горе;
- Манифестације „Мини Пула" у Титограду - Подгорици, упоредо са Пулским фестивалом, пуне 33 године, што је јединствен случај у Југославији, и
- Београдског ФЕСТ-а у Подгорици, који егзистира 26 година под називом МИНИ-ФЕСТ.
Први је у Југославији увео магнетни тон, синемаскоп и долби стерео технику и све друго што је неопходно за рад савременог биоскопа.




По избору уредника
Вељка Рајковића

 

Учини му ћеф,
поса' му не сврши



ВЈЕТАР У НАСТАВЦИМА


Дошао један Београђанин у Врбицу, а пукао некакви сјевер, очи да извади.
Шта је ово стрико, је ли ово кошава?
- Не, вели стрико, но сјевер најгоре врсте.
Послије два, три дана дуне југ, само тако.
Опет пита Београђанин:
— Шта је ово сад, стрико?
— Сјевер, мој сине.
— Како, стрико, сјевер и они прекјуче и ови данас?
- Е, то ти је они од прекјуче, па се врће.


ЈОШ ПО ЈЕДНУ

Ђедо Митар пошао у Београд да види како му унук студира.
Чека га унук на жељезничкој станици и уводи у транвај. Узме унук двије карте, а ђедо неда:
— Ма ја ћу платит!
— Нећеш но ја, — понови унук.
Ђедо иза њега, вели оној кондуктерки:
— Да' ни, невјеста, још по једну!


САМЦИ
Отворен хотел „Гранд" на Цетињу, љепота једна. Триста кревета, подземне гараже, гардеробе, холови, а ниђе никога у хотелу.
Дођу цетињски мангупи, па навире на врата. Виде оне на рецепцији и у гардароби, па им веле с врата: Је ли ве стра?!


ГЛАВУРДАН
Игра се покер испод пећина. Бошковићи, Пелевићи, Радуновићи и други. Једног момента неко из друштва оплете шаком овога Пелевића. Пелевић се подигне, па главом у ону пећину, и каже: — 'Оћете ли двојица, мајку ви јебем!


ТАВУЛИН
Купио Чоки неки капот у Шпанији. Он му до пета, тако се 'оће.
Дошао до испред клуба и пита: — Како ви се свиђа ови капот?
- Одлично! — рече неко из друштва, али се бојим да си га проба са тавулина.


РИНГ СЛОБОДАН

Предлажу професора Пејкана за награду „Октоих". Један од предлагача каже:
Колега је и боксерски судија, боксерски функционер, некадашњи боксер, најбољи спикер, итд. Један од оних који то први пут чује, пита:
Опростите, је ли ово кандидат за Златну рукавицу или „Октоих".


ПРИСЛУШКИВАЊЕ

Ајка, домаћица, кад 'оће да рече нешто мајци, вели јој:
— Мајко, ако су ти отворени прозори, немам ти што зборит'.


МИКСЕР
Момо Жути воли да пије домаћу ракију, по неки пут и прећера.
Временом почеле и руке да му дрхте. Гледа га Душко Секулић, па му каже:
— Момо, добро би било да не пијеш више ракију, но виски с ледом!
— А што, чоче, да пијем виски а не ракију?
— За то што ће љуђи мислит' да мутиш тај виски, мој Момчило!


ОМРШАЛА
Пошли Божо и Цујо Бошковић на сахрану некој баби од 90 година у Мојановиће, да изјаве саучешће.
Уљежу у кућу, и поклоне се мрцу.
Испред куће, на једној мурви, виде њену посмртницу са сликом од прије бар 40 година.
Гледа Божо у ону слику и пита Цуја:
— Кко је оово Цујо?
— Ова баба што смо јој изјавили саучешће! — раче Цујо.
Божо га гледа и каже:
— ВВала је, Цујо, много пропала!


ДАР СПАСИОЦУ
Мило, предсједник, упане у неку рупу и нагрди се. Извуку га три нека радника.
Е, сад 'оће Предсједник да их награди, па пита првога:
— Што ћеш да ти учиним?
Постави ме за директора телевизије!
Онога другога:
— Што ћеш ти?
— Ја ћу стан у Вектри!
Пита и онога трећега, а ови каже:
— Мене, Предсједниче, једна инвалидска колица!
— А што ти, јадан, требају та колица?
— Ја сам ти, Предсједниче, Куч и кад чују моји Кучи кога сам спасава, јабаће ми оца!


СИТОВИЦА
Питају Миљана, брата Божа Шкурог:
— Како ти, Миљане, тако бијел, а Божо шкур?
— Ја сам тип петсто! — рече Миљан.


СРЕЋА У НЕСРЕЋИ

Судији Ђуришићу разбољела се жена, има доброћудни рак. Његов коментар у тој муци је био:
— Тако ми Бога, то јој је једино доброћудно!


ГАЋИЦЕ
Дуљо обућар пјан ка метла.
Дође кући па онако наређивачки виче жени:
Скидај гаће, мајчину ти мајку! Жена види да је ђаво понио шалу па брже боље почне да скида гаће.
- А не твоје, мајку ти добру, но моје!


ПИВСКИ КВАС
Испред школе „Саво Пејановић" некаква жена у другом стању, чека дијете из школе.
У тај моменат Цуле Јакуповић, познати црногорски njeвач, онако малешан, а са великим стомаком, шетка испред школе, ђе му је и стан.
Ова невјеста прилази Цулу, и пита га: — Опростите, друже, чекате ли и ви дијете? Не ја, тако ми Бога, но ми је ово од пива! рече Цуле.


ЂЕЦА
Бели Поповић оженио се по други пут и с овом невјестом има два сина.
Са оном првом има двоје велике ђеце.
Ова одрасла ђеца из првог брака понекад шклепе ову ђецу из другог брака. Мајка ове мале ђеце вели Беломе:
— Дођи да видиш како твоја ђеца бију нашу ђецу!


С ОВЕ БАНДЕ
Сретну се два стара Подгоричанина у Старој вароши, један с једне стране улице, други с друге стране. Саобраћај да ни птица не може проћ'. Зове један од овија са своје стране улице: — 'Ајде прођи, чоче, овамо да попијемо кафу, ка љуђи. Видиш ли ти која су аута, јадан не био, како да прођем тамо, но ми реци како си ти преша?
Ја ти, богоми, нијесам ни прелазио, но сам рођен на ову страну! — рече он.


КУЋНИ ЗАТВОР

Прича ми ђедо Новак, рођени брат мојега ђеда Радосава.
Радосав, официр, најстарији од четири сина Марка Поповића, погибе на Бардањол 1912. године. Свијема тешко, а баби Милени најтеже.
Ћеши је понеко од овија сељана ријечима:
Немо' тако, Милена, имаш још три сина!
- Е, мој пријатељу, рече баба Милена, имам за јеђу и јендеке, а за међу љуђе, не богоми!


ВОДЕНО МЛИЈЕКО
Купио Зећанин нечесову краву у Бјелопавлићима и пита власника:
— Колико ти, газда, ова крава даје млијека?
Знаш колико, рођо:
— Колико воде попије толико млијека да!
Поведе Зећо краву у Мојановиће, па са женом води краву на језеро, како би давала што више млијека.
Једнога дана поведу и сина, уведу краву у језеро и почну да јој тискају главу у воду да избачи више млијека. Ова јадна крава, од муке, почне да балежи. Син вели оцу:
— Тато, изгледа да је повукла муљ!


НИКШИЋКА ОДИВА
На Цицов рођендан срели се Благота Ераковић и Божо Шкури. Пије се и ије, а Благота вели:
— Немо' ми се, Божо, љутит', али морам ти рећ' да вам ону нашу одиву, тетку Стефу, нијесмо дали, ваш Марко не би био такав какав је.
Божо му одговори:
Тако ми Бога, Благота, има истине у томе. И срећа је да нијесу имали ђеце!
Зашто, Божо? — чуди се Благота.
Бојим се да би личила на вас! одговори Божо.