Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |





CRNOGORSKI ANEGDOTSKI HUMOR

BERANSKI HUMOR

 

 

Добрашин Јелић
БОГ У СЛАТИНИ








Биљешка о аутору


Добрашин Јелић

ДОБРАШИН ЈЕЛИЋ (28. август 1946, Слатина код Андријевице) пише прозу и књижевну критику.
Објавио је књиге:
Грешка - кратке приче („Књижевне новине", Београд, 1986);
Стријељање краља - анегдоте („Универзитетска ријеч", Никшић, 1987);
Ништа се не познаје - кратке приче („Слобода", Београд, 1990);
Тачно тако - анегдоте (К. К. „Владимир Мијушковић", Никшић, 1990);
Жива истина - анегдоте („Интер - ЈУ - Пресс", Београд, 1991);
Гробље у Оскудници - кратке приче („Стручна књига", Београд, 1991):
Небо и земља - анегдоте - избор из објављених књига и нове анегдоте („Запис", Београд, 1993);
Истините приче - („Унирекс", Никшић, 1993);
Вичи полако - записи за дјецу (ИРО „Рад", Београд, 1995);
Отело се - анегдоте (НИП „Премовић", Београд, 1997);
Крупне ситнице - књижевна критика (И. К. „Ступови", Андријевица, 1997);
Чудовеније - приповијетке (И. К. „Ступови", Андријевица, 1997. у два издања);
Срећа - роман („Универзитетска ријеч", Београд, 2001, друго издање И.К. „Комови", Андријевица, 2002.);
Опстајање - књижевна критика (И.К „Комови", Андријевица, 2001);
Бескрајна поља чичка - роман („Драслар партнер", Београд, 2002, друго издање И.К. „Комови", Андријевица, исте године),
Трајне везе - над пјесничким опусом Василије Томичић-Тимотијевић - књижевна критика (И.К „Комови", Андријевица, 2002, и
Ријеч по реч - разговори с писцима („Алтера", Београд, 2002).
На анонимним књижевним конкурсима добио је више награда за кратку причу.
Добитник је Награде ,,17. јул" СО Андријевица за 1997. годину, и Награде „Михаило Лалић", за 2003. годину, коју додјељује И.К. „Комови", из Андријевице.
Дипломирани је правник. Живи у Београду.

 

По избору уредника
Вељка Рајковића

 

БОГ У СЛАТИНИ


ДОК ТЕ БОГ УЧИ

Питао неко Леку Лекића, из околине Андријевице:
- Је ли истина, стрико, да се треба дружити с бољима и паметнијима од себе?
- Истина је! Док те Бог учи, немој да ти је, кад те људи зову, празно мјесто.

 

ВРЕМЕНА

Пролазио човјек за коњем натовареним дрвима поред Књажевца, за Андријевицу, па кад је спазио старог војводу како шета, ударио коња држалицом сјекире, и викнуо:
- Иии, кобила: забио ти га војвода!
Војвода се, на те ријечи, није ни осврнуо. Али, нашао се ту неко, и упитао га:
- Чу ли, војводо, шта ти рече онај божјак?
- Чу, вала.
-Па?
- Нека га. Није ме опсовао он, но вријеме - одговори војвода равнодушно.

 

ОСЛОНАЦ КАО БРДО

Срете Слатињанин, који живи у Београду, Љуба Асановића, који је остарао и онемоћао и, реда ради, пита га:
- Како си, Љубо?
- Добро. Видиш да сам добро. Набавио сам нову мачугу.

 

БОГ У СЛАТИНИ

Рођак, који му је често досађивао позајмицама, питао Николу Асановића:
- Стрико, да ти Бог није дао једно пет стотина динара да ми позајмиш...
- Ја, душе ми очине, Бога нијесам ни виђао, а камоли да ми је што дао. А гдје га ти виђе? Е, радије би га видио, но оца испод земље! - одговори Никола.

 

МРТВА СТРАЖА

Наиђу тројица Слатињана на Мост Бандовића да се поздраве с рођаком, који ради као ноћни стражар у једној андријевичкој фирми, али овај се налио ракије и спава у стражарници - топ да грува, не би чуо, а камоли њихове позиве.
- Какав је ово начин? Каква је ово стража? - упита најстарији од њих.
- Ово је мртва стража! - објасни Ацо Драгов.

 

ОДЛИЧНА - ЗА УЧЕЊЕ

Учи млади Слатињанин Иван Милунов да коси, па, пошто се заморио, пружа косу најстаријем брату да му каже каква је. Овај махне њоме неколико пута, и, врати му је.
- Шта ти се чини?
- Одлична ти је коса. Само настави.
- Како одлична, а ја се одријех.
- Одлична је за учење. Кад научиш да косиш њоме, свака ће ти бити добра - потврди брат, иначе писац.

 

НАЈБЛИЖА РОДБИНА

Кренуо Андријевичанин некоме на гроб, па кад се умијешао у народ, упитали га:
- А зар твојој мајци данас није друга недјеља?
- Јесте.
- Па, како њој нијеси изишао на гроб?
- Излази само најближа родбина - објасни Андријевичанин.

 

ПОД НОГОМ

Сједјели Андријевичанин и Бојовичанин у кафани у Андријевици, запили се, па Андријевичанин упита:
- Оћеш ли ме пребацити до стана.
Није далеко, али је узбрдица. Да ми је под ногом, не бих ово од тебе тражио.
Бојовичанин примио Андријевичанина у кола, извео га до близу своје куће у врх Бојовића, отворио врата и, прије него што га је позвао на пиће у своју кућу, и прије но што га вратио у Андријевицу, рекао:
- Ајде! Сад ти је под ногом.