Pretraživač sajta
Montenegrina
 

Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip











 
 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |


 

CRNOGORSKI ANEGDOTSKI HUMOR

BJELOPOLJSKI HUMOR

 


Neđeljko Neđo Varagić
ANEGDOTE

 

 

 

 

Bilješka o autoru

Neđeljko Neđo Varagić

Rođen je 1939. godine u Pavinom Polju - Bijelo Polje.
Završio je Višu pedagošku školu - francuski i srpsko-hrvatski jezik.
Radni vijek počeo je i završio kao nastavnik u O.Š. "Milovan Jelić" u Pavinom Polju.
Piše aforizme, epigrame i priče. Sarađivao je u mnogim listovima i časopisima.
Više godina objavljivao je u ONOGOŠTU i LIBERALU.
Zastupljen je u Antologiji crnogorskog aforizma RIJETKE ČESTICE,
Antologiji aforizama NAŠITE PRIJATELI (aforizmi crnogorskih autora
na makedonskom jeziku) i u još nekoliko antologija i zbirki humora i satire.
Živi u Pavinom Polju.

 

 

Po izboru urednika
Veljka Rajkovića

 

Rakija i konjak

Ostavio Boško alkohol. Otišao jednog dana do prodavnice na Kovrenu, a tamo se okupilo društvo i ispija čokanje alkohola.
- Oćeš li rakiju, Boško? - pita ga jedan.
- Neću, sine, ostavio sam rakiju!
- A da ne bi jedan konjak?
- E, konjak može!

 

Kantar

Posvađali se Ćiro i Milivoje, pa Ćiro potegne kantar, kojim su nešto mjerili, i udari Milivoja. Milivoje mu je to, kasnije, vratio istom mjerom. To je iskoristio, jednom prilikom, Boško da bi malo provocirao Milivoja. Nailazi tako Boško, malo pripit, blizu kotara gdje je Milivoje polagao ovcama, pa ga zove:
- O, Milivoje, možeš li mi pozajmiti onaj kantar te ti ga je Ćiro dao, oćah da izmjerim neko sijeno!
- Nije kod mene, vratio sam mu ga! hladnokrvno odgovori Milivoje.

 

Milo-mrzno

.Otišao Milutin kod nekih daljih komšija da sjedi, i primijeti da je došao u nezgodan čas i da mu se nijesu obradovali, pa reče:
- Ako vam je mrzno što sam došao, biće vam milo kad odem!?

 

Udarila ga grana

Sreto je imao običaj, kad malo popije, da pipka žene koje mu se nađu u blizini. Tako je uradio i sa svekrvom svoje kćeri Granicom-Granom. No, ona ga zviznu po glavi i napravi mu modricu. Pitaju Sreta, što mu je to bilo, a on svima odgovara i kaže istinu:
- Udarila me Grana!
I dan danas, svi misle - grana drveta.

 

Opijen

Otišao Nešo u bolnicu. Trebao da se operiše. Poslije dva dana otišao mu sin Vidoje i sinovac Živko da daju krv. Po običaju, bili su malo popili. Kad su se vratili, pitaju ih kako je prošao Nešo na operaciji.
- Odlično, kaže Vidoje! Ja i Živko se napili, pa mu dali krv, a on odmah zaspao. Nijesu morali da ga opijaju!

 

Šljiva brzo raste

Kad je već bio zakoračio u stotu godinu, Nešo počeo da sadi šljive. Gleda ga komšinica, pa mu kaže:
- A što ih sadiš, jadan, ko da ćeš dočekati da ih jedeš?
- A što da ne dočekam, šljiva brzo raste! Za petnaes, dvaes godina rodiće.

 

Uža rodbina

Krepala Dragu krmača. Uzalud joj je njegova žena davala injekcije i, na svaki način, pokušavala da je spase. Okupile se komšije, treba je odnijeti do potoka i zakopati. Pogrebnu atmosferu poremetio je komšija Rajko:
-Zahvaljujemo se medicinskom osoblju, koje je uzalud pokušavalo da je spasi, pa još dodaje: Napravite mjesta, da uža rodbina priđe bliže!?

 

Prijatelj ili tele

Na krevetu u kuhinji leži dugo nepokretna baba. Slabo i vidi. Ulazi snaha Ika, sa prijateljem R.R., koji nema jednu nogu i ide na štakama. Nabadanje štaka po patosu podsjeća babu na vremena kad su, često, kad bi se krava otelila, telad unošena u kuću da se ugriju, i lupkala papcima po patosu. Zato pita:
- Iko, koja ti se to otelila?
- Nije nijedna, ovo je prijatelj R.R.! - reče Ika.
Malo kasnije, dok je R.R. još sjedio za stolom, baba pita:
- Iko, ode li ona pogan sakata?

 

Svi pomrli

Miloš interesantno priča. Međutim, ponekad zna da dramatizuje stvari, pa tako od sitnice napravi pravu dramu. Priča on tako u jednom društvu:
- Kad je umro Milanov otac, krenuli ja i Momo na saučešće. Bila zima, studen, lapavica. Mi pokisli, smzli
se, sve se na nama ledi. Da nam Momova sestra, koja je tu bila udata, nije našla nešto te smo se presvukli,
sigurao bi umrli.
- A šta je bilo sa ostalima? - pita ga Sava.
- Šta? Svi pomrli! - dodajem ja, uz smijeh ostalih.

 

Daćemo zetu

Udala se šćer V.V. On je bio zadovoljan, ali mu se činilo da mu je zet suviše mali. Nekako, u to vrijeme, naišli neki što prodaju robu. Žena hoće da kupi pantalone sinu, koji je tek krenuo u prvi razred. Gleda ih, pa će:
- Ne znam, da mu ne budu male!
- Nije važno, ako budu male, daćemo ih zetu! - kaza V.V.

 

Stoka

Petak je. U Lekovini pazarni dan. Bili tamo Vojin i Rajko. Kasnije, svratili u kuću Petra V. kod prijatelja i kolega.
Pita ih Petar:
- Imade li stoke na pijaci?
- Ne vala, dok mi ne dođosmo! - odgovori Vojin.

 

Zagrijavanje

Kad god bi Momčilo došao u kafanu, našao bi razlog da se sa nekim potuče. Jednoga dana, sjedi društvo u kafani, okupljeno oko jednog stola. Vojin gleda kroz prozor i primijeti Momčila đe ide prema kafani, pa reče:
- Ajde, jedan nek se zagrijava! Evo Momčila!

 

Dolaziće i ljudi

Bilo ljeto, pa Milorad i Drago krenuli malo da prošetaju brdima. Svratili oni, tako, kod Ćirka. Ćirkova žena donijela bocu od pola litra rakije. Jednu po jednu čašicu, popiju svu rakiju. Ona uze praznu bocu, da je napuni, a Ćirko će:
- Čekaj malo, ženo! Dosta je bilo. Dolaziće meni i ljudi!

 

Rupa u zakonu

Oženio se sekretar škole, otišao na bračno putovanje, ali se ne vraća, iako je prošlo zakonsko vrijeme, na koje ima pravo.
- On, po zakonu, ima pravo samo tri dana! - komentariše jedan kolega.
- Šta znaš, možda je on našao rupu u zakonu! - kažem ja.

 

Ko je pijan

Zasjeli Majo i Vlado u kafani i ponapili se. Dolazimo ja i Cile i pokušavamo, nekako, da ih nagovorimo da idu kući, ali bez uspjeha. Oni, jednostavno, "umeračili". Počinju i da bacaju limene pepeljare za vrata. Plašimo se da će na red doći čaše i flaše. Dogovorim se sa Cilom i on šapće Maju:
- Ajde vodi Vlada kući, vidiš da se napio!
Aja kažem Vladu:
- Idi, vodi Maja kući, vidiš da se napio!
Zgledaše se, začas, njih dvojica i, skoro uglas, zaključiše:
- Dosta je bilo, idemo kući! Digoše se - i odoše.

 

Šta je sad rekao

Na času ruskog jezika, kod profesora Ivana, inače, izbjeglice iz Rusije, poslije Oktobarske revolucije, Rajko se raspričao, ne pazi šta profesor govori. Primijeti to on i obraća se Rajku:
- Nju, molim Cerović, šta sam sad rekao?
- Profesore, vi ste rekli: Nju, molim Cerović, šta sam sad rekao! - odgovori Rajko.

 

Novine

Raširio O. novine i "čita". Naravno, bio je nepismen. Pitaju ga:
- Šta pišu novine, čiča?
- Šta je bolje da vam kažem, kad ne znate da ih tumačite! -odgovori on.

 

Kakav je junac

Doveo Petar junca na pazar. Prišao, malo pripit, M. i počeo da kudi junca:
- Ovo ne valja ništa. Pogle, kako je! Popišam se ja na njega!
Gleda ga Petar, onako jadna, pa će:
- Znaš šta? Kakav je da je, opet je on bolji vo među volovima, no ti čojek među ljudima.

 

Pocrnjela

Vratila se L. sa mora, preplanula. Gole joj ruke i leđa, pocrnjela.
- A jesi li i dolje pocrnjela?- pitam je dvosmisleno.
- Dolje sam pocrnjela, još kad sam imala trines godina! - odgovori ona nedvosmisleno.

 

Ulaganje

Na moje udvaranje, L. odgovara da, ni po koju cijenu, ne bi spavala s momcima prije braka. Drži obje ruke između nogu i kaže:
- Ja nijesam zaposlena, nemam miraz, ovo je moj jedini kapital!
- Pa, ja i želim da ti pomognem!
- Kako?
- Pa, da uložim nešto u taj tvoj kapital i da ga oplodim!?

 

Zna joj nešto

Galamila često žena na Sima, zato što ide po kafanama. Bilo je i psovki. Dosadilo Simu, pa riješio da joj doskoči:
- Bolje bi ti bilo da ćutiš, znam ja tebi nešto!
- Šta mi to znaš, da nijesam lopov?
- Ne, ne, no nešto još gore!
- Šta to, da nijesam kurva?
- Ne ni to, još, još gore!
- Pa šta to, de reci!
- Ti si infobirovac! - odvali Simo (a to je bilo u vrijeme informbiroa).

 

Grbe i Grbići

Držao Radoman, na sahrani, govor prijateljici. Upozorili ga da su oni, pošto su se doselili u B. Polje, promijenili prezime, pa sad nijesu Grbe, nego Grbići. On potvrdio da zna za to, pa je između ostalog rekao:
- Prije pedeset godina došla si u poštenu kuću Grbića i udala se za M. Grbu!

 

Vasilije

Otišao Vasilije V. da posjeti rodbinu svoje maćehe. Tamo je bio i jedan bolesnik na mentalnoj bazi. Vodili su ga zbog toga i pod Ostrog, da se pokloni Svetom Vasiliju. Pošto ga nijesu dobro poznavali, Vasilije se predstavi:
- Dobro veče! Ja sam Vasilije!
Bolesnik se podiže sa kreveta, poče da se krsti i reče:
- O bože ti mene pomozi i Sveti Vasilije! Ja juče kod tebe, a ti danas kod mene!

 

Ono mu dugačko

Isprosio Žarko đevojku. Svidio se i njenoj majci, ali joj se nijesu dopali njegovi dugački zulufi:
- Dobar je, visok, naočit, ali ne valja što mu je ono dugačko!?

 

Ko da su ga ukrali

Umro V. Ponijeli ga da ga sahrane. U grupi koja nosi je i Miloš. Zaduvao se i umorio, a ostali, snažniji i mlađi od njega, pa će im Miloš:
- Čekajte, spustite ga malo, jebo ga bog, nijesmo ga ukrali!

 

Zvrji prazna

Napravio jedan "naijaš" grobnicu za života. Kaže mu prijatelj:
- Ti, barem, napravi grobnicu!
- A, što je bolje, kad zvrji prazna!?

 

Oranje

Radoman se brani da kod svoje poznanice ide samo kao prijatelj, a ne ni iz kakvih drugih pobuda. Da bi slikovito pokazao svoju seksualnu nemoć, on kaže:
- Ne možeš zabosti kanap u ledinu!
- Nije to ledina, Rašo, orano je tu odavno, i to duboko, znaš i ti! - kažem mu.

 

Grešnica

Došli da prose M. Ona je, dok je bila mlađa, imala jedno vanbračno dijete, koje nije preživjelo. Njen đed je hvali pred proscima - kako je dobra, radna, poštena i, na kraju, dodade:
- Imala je jednu malu greščicu. Našlo joj se neko malo đetece!

 

Crven obraz

Vozio Boro D. kamion hladnjaču. Pored njega je protutnjao jedan teretnjak, zakačio mu i polomio ogledalo i produžio, ne zaustavljajući se. Boro se okrenuo i pojurio za njim. Stigao ga je, zaustavio i, pošto je vidio da mu je retrovizor kao i onaj koji mu je slomio, reče sinovima, koji su bili sa njim, da ga skinu. On priđe vozaču i opali mu šamar. U tome, naiđe policija. Policajac pita Bora:
- Jesi li ga ošamario?
- Ne!
- A, zašto mu je crven obraz?
- A, vjerovatno se zastidio zbog ovoga što mi je uradio!

 

Taksa

Mnogi činovnici u opštini nijesu bili baš naročito revnosni u obavljanju svojih poslova. Stranke su veoma često bile nezadovoljne. Među činovnicima se, ipak, brzim opošljavanjem poslova, isticao V. Međutim, nije mu bilo mrzno kad ga neko nečim počasti. Došao tako kod njega čovjek, koji je tražio da mu se izda neko uvjerenje. Dao mu V. papir da napiše molbu.
- Treba li na ovo lijepit kakve takse? - pita on.
- Ma, jok! Kakva taksa. Prilijepi tu, poslije, jedno trideset ćevapa i dođi za pola sata i sve će bit u redu!

 

Krov

Samohrana baba Bojana hoće da prekrije kuću koja prokišnjava.
- Najbolje ti je da je prekriješ salonitom. Može ti pedeset godina! - savjetuju je.
- Ih, pedeset, a šta ću pošlje? - odgovori sedamdesetogodišnja starica.

 

Veličina

Oženi se K. On mali, a žena viša od njega skoro pola metra. Prva bračna noć. K. se našao među ženinim nogama, "čeprka" koliko može. Glava mu dopire jedva do ženinih sisa. Ona ga pomilova po glavi, pa reče:
- Oposli to dolje, pa dođi vamo gore da te poljubim!

 

Stoti rođendan

Umro Đ., nekoliko dana prije stotog rođendana. Čekalo se da se iskupi rodbina, pa se sa sahranom zakasnilo.
- Što li ovo ne sahranjuju Đ.? - pitaju.
- Čekaju da napuni sto godina! - odgovori Milan.

 

Dug

Došao Drago i traži kod Vuka na zajam sto eura. Pošto mu je već bio dužan toliko, Vuk reče ženi:
- Ženo, donesi mu dvjesta, da mi vrati ono što je bio prije dužan!

 

Zdravo bila!

Držao Veljko govor na grobu svoje stare komšinice i završava riječima:
- Za sve što si učinila u životu, hvala ti i zdravo bila!