Antropologija
Arheologija
Arhitektura
Crnom Gorom
Dijaspora
Film / Pozorište
Humor, satira i karikatura
Istorija
Književnost
Likovna umjetnost
Muzika
Religija
Strip







 | Naslovna | O projektu | Saradnički program | Knjiga utisaka | Kontakt |




Драган Б. Перовић
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У НИКШИЋУ










Значај културне и друге прошлости једне заједнице може се мјерити и по томе колики је њен удио у оплемењивању савременог живота. Но, може се поћи и другим путем - колико је савремени начин дјеловања, нарочито у култури оплеменио прошлост? Стављајући Никшић у ове релације дошло би се до не баш сјајних резултата по град чији је квантитативни раст био у обрнутој сразмјери са развојем културе. Мислимо да то најбоље показује развој позоришта, односно дјеловање Народног позоришта у Никшићу.
Позоришни живот у Никшићу имао је дугу традицију. Још 1884. године основано је Позоришно друштво које је дало своју прву представу 16. фебруара исте године (била је то "Слободарка" Манојла Ђорђевића Призренца). На позорници која се појавила "прва иза прве на Цетињу" представа "Балканска царица" постављена је први пут 1886. и поново играна на Нову 1887. годину. Касније се у Никшићу оснива Пјевачко друштво "Захумље" (1898) при коме ради и драмска дружина. Након прекида за вријеме Балканских и Првог свјетског рата 1919. године почиње са радом умјетничка група "Милутиновић" (име добила у част славног глумца Добрице Милутиновића), која је дала неколико представа. Да након тога не дође до потпуног замирања позоришног живота постарали су се гимназијалци оснивањем друштва "Будућност" које је давало представе у периоду 1921 - 1927. године. Један од значајних момената културног дјеловања тога доба било је подизање дома Занатлиско - радничког удружења (1925) у оквиру кога је радила позоришна група, која је започела рад постављањем Костићеве драме "Максим Црнојевић".
Упоредо са обновом земље, након Другог свјетског рата, пришло се и обнови духовних и културних вриједности. Тако је у Никшићу у првим послијератним годинама од чланова Централне културно - умјетничке групе ЦАСНО-а и неколико партизанских група формирано Синдикално културно - умјетничко друштво "Радоје Дакић" под чијим је окриљем радила драмска секција. Својим радом она је изборила значајно мјесто у културном дјеловању на територији никшићког среза у току првих година по ослобођењу, што се нарочито показало на првој смотри културно - умјетничких друштава Црне Горе, одржаној 1948. године на Цетињу, када је освојено прво мјесто са комадом "Машењка" и на савезној смотри у Београду гдје је освојено друго мјесто. Још већи успјех секција је забиљежила на Фестивалу синдикалних друштава и група у Београду гдје је са комадом Мире Пуц "Ватра и пепео" освојила прво мјесто.


Културно-просвјетна екипа ЦАСНО у Никшићу 1944. године


Група чланова културно-просвјетне екипе
СНО Никшић у Ораху 1944. године




Културно-умјетничко друштво "Радоје Дакић"


Сцена из позоришног комада "Машењка"

Касније је КУД "Радоје Дакић" промијенио назив у "Захумље", а ови успјеси аматерске дружине, с једне стране, и осјећај да ентузијазам није довољан за комплетна умјетничка остварења, с друге стране, и да позоришту треба дати нове подстицаје и другачије облике дјеловања, довели су до приједлога да се драмска секција издвоји из Културно - умјетничког друштва и претвори у позориште. Одлуком Народног одбора града Никшића број 2060 Народно позориште у Никшићу основано је 15. марта 1949. године. За управника је постављен Вељко Шакотић, док је секретар био глумац Вељко Мандић. Свечано отварање Народног позоришта било је у суботу, 4. јуна 1949. године са позоришним комадом "Немирна старост" од Л. Рахманова чији је умјетнички руководилац (редитељ) био Радоје Гојкић, а технички Мило Вукановић. Представа је изведена у Дому културе, у 8 часова увече, а на плакатима који су позивали на представу, без подјеле улога, био је пописан веома бројан умјетнички ансамбл, који заслужује да буде поменут: Булатовић Божидар, Бурић Момо, Бјелетић Дара, Вујичић Зорка, Грујичић Ђорђије, Гојкић Љубица, Копривица Момчило, Ковачевић Смиља, Котри Андрија, Котри Нета, Киљпа Александра, Каровић Васо, Мијатовић Драгомир, Мартиновић Мартин, Мартиновић Мирко, Маловић Драгомир, Мандић Вељко, Николић Анђа, Обреновић Ђорђије, Руљић Нада, Чоловић Никола, Цицовић Петрана и Шћеповић Анка као умјетничко особље, а Лалатовић Илија, Думовић Владо, Зековић Гојко, Тмушић Светозар (шминкер), Бурић Чедомир, Маловић Зора, Поповић Даница и Вујановић Димитрије (костимограф) као техничко особље. Овај колектив је са истом представом имао и своје прво гостовање на Цетињу.


Из једне од представа Народног позоришта

Са великим полетом убрзо је припремљена и друга представа и премијерно приказана 22. јула 1949. године. Била је то "Машењка" од А. Н. Афиногенова, значи опет руског аутора, а они су чинили највећи дио репертоара свих наших позоришта у то вријеме. Са овим комадом Народно позориште из Никшића је 22. октобра 1949. први пут учествовало на Смотри културно - умјетничких друштава и група на Цетињу. Ове двије представе су приказане и градитељима ауто - пута. Други дио сезоне (1949/50) свечано је отворен 12. марта 1950. године са драмом Мире Пуц "Ватра и пепео" чија се радња одвија у једном словеначком граду 1943. године и у којој се први пут јавља име Петра Банићевића. Ни сљедеће сезоне репертоар Позоришта у Никшићу није се разликовао од репертоара других позоришта. Још увијек владајући соцреализам није трпио приказивање суштинских проблема свакодневног живљења, већ је сводио театар на мјесто за забаву или на слике из ближе прошлости са политичким порукама. У складу са оваквом програмском оријентацијом на сцену се постављају комади наших класика (мало касније и страних) и савремених совјетских аутора који су осигуравали добар пријем код гледалишта, а рјешавали су ансамбл главобоља око подобности дјела и аутора.


Чланови драмске секције КУД "Захумље",
оснивачи Народног позоришта у Никшићу (1949.г.)


Чланови Народног позоришта дограђују
своју зграду (1949.г.)


Чланови драмске секције "Захумлја" и други
будући чланови Народног позоришта


Будући чланови ансамбла Народног
позоришта 1949.године


Вељко Мандић и Санда Поповић "Кутак за играчке"


Драго Маловић


Мирко Мартиновић "Монсерат"


Димитрије Милошевић "Породица Бло"


Петрана Цицовић "Породица Бло"


Анка Шћеповић и Нела Кречковић