Бар је први сусјед Улциња. У њега се широком магистралом из Улциња стиже за двадесетак минута. Заправо, стиже се у пространо и питомо Барско поље, које прекривају стољетни маслињаци и баште поморанџи, мандарина, нара, бадема и другог јужног воћа. У средишту поља је раскршће за два Бара: за Стари и за Нови. Они се налазе на два супротна краја овога поља. Стари на обронцима Румије, а Нови на морској обали.


Бар

СТАРИ БАР, његов најстарији дио, налази се на платоу хриди Лонџа. Хрид је са три стране неприступачна што пружа природну заштиту граду. У њеној близини налази се обилан извор. Неприступачна хрид и тај извор живе воде, по свој прилици, били су најважнији разлози да Стари Бар - за разлику од свих градова у приморју - остане ту гдје је: око 5 километара удаљен од морске обале.

Стари Бар се у писаним документима први пут спомиње у IX вијеку и то под именом Антивари. У X вијеку се у једном драчком списку помиње под називом Антибаерос. Помиње га и византијски цар Константин Порфирогенит у XI вијеку. Темеље су му, по свој прилици, поставили Византинци, мада се претпоставља да је на истом платоу био и римски кастел.

Промијенио је многе властодршце и господаре:
Крајем X и у првој половини XI вијека био је под влашћу Византије. Године 1042. преузима га кнез Стефан Војислав, након што је потукао византијску војску. Неколико година касније - 1067. - управу над њим преузима Зета, а зетски велможа Михаило у барској епископији прима краљевска оличја и постаје краљ. Краљ Бодин 1089. барској епископији даје ранг архиепископије. Византинци ће још једанпут загосподарити Старим Баром - од 1166. до 1183. године. Освојили су ra након велике поморске битке са зетском флотом у Барском заливу. Немања га ослобађа од Византије 1183. године. Од тада до средине XIV вијека налази се у саставу зетске државе. У том раздобљу и доживљава највећи процват. Но, са слабљењем Зете - слаби и моћ Бара. Током XV вијека над њим се смјењује више господара: Балшићи, Млечани, деспот Стефан Лазаревић, Ђорђе Вукчић. Године 1571. освајају ra Турци и око три вијека држе га под својом влашћу. Поново ће доживјети слободу у јануару 1878. године. Ослободила га је тада црногорска војска. Том приликом, да би сломила отпор турске посаде, црногорска артиљерија је порушила или оштетила највећи дио Старога града. Али право разарање град и његова тврђава доживљавају 1881. године од експлозије барута. Слична експлозија догодила се и 1912. Она је град и опустошила.

Но, претварањем његовог најстаријег дијела у рушевину није замро и живот у Старом Бару. Настављен је изван зидина тврђаве. По брежуљцима испод самих градских бедема подигло се ново насеље са симпатичним трговачким и занатским радњама.

На платоу Лонца, унутар бедема, стоје остаци око 240 грађевина. Када сам ra посјетио, ни на једној од њих није било крова. Али се дало примијетити да тај простор ипак није препуштен себи. А и рекли су ми да почиње активност на обнављању тих старих грађевина, улица, тргова, бунара, цистерни и другог што је град некада имао, а што привлачи не само туристе, већ и научне раднике. Посјетиоцима Старога Бара остаје све то у живом сјећању, као и незабораван поглед са зидина тврђаве на зелено Барско поље, Нови Бар, Луку, пучину - на једној, и планинске масиве Румије, Сутормана и Созине, који као вијенац и заштита окружују цио овај предио са његовог залеђа.

Нови Бар је настао почетком XX вијека и то уза саму обалу и пристаниште. Зато што се налазио поред пристаништа, народ га је назвао Пристан. Међутим, Министарски савјет Књажевине Црне Горе 24. априла 1908. године доноси одлуку да се нова варош, чија је изградња управо почињала, зове Б а р (а не Пристан, или Нова варош). У одлуци је још речено да се варош што се припија уза зидине старог барског града убудуће зове Стари Бар.


Стари Бар

Те године је у темеље будућег Бара узидан пергамент с потписом књаза Николе и још неколико црногорских првака. Одржана је и велика свечаност, на којој је говорио књаз. Том приликом, како „Глас Црногорца" пише у броју од 26. априла 1908. године, црногорски књаз је рекао и сљедеће:

„Црногорци! Прије тридесет година с највећим одушевљењем, и испред мојих храбрих витезова, поздравио сам први пут ово лијепо српско море. Задивих се његовој љепоти, зачудих се овом дивном крају који ми се учини једним од најљепших које сам у свијету видио. И тада, када ставих сабљу у корице, зарекох се да ћу моју руку руци природе пружити да мој Бар с околином буде лијеп и напредан... Злочин би био оставити ra напуштена, када гa је бог оваквог створио. Мој је Бар богат житом, уљем и вином, а његова сретна клима мами и горштака и приморца. Тешко је, али не и немогуће, учинити га подобним за индустрију. Погледајте овај дувар (мол) што се дужином од двјеста метара већ пружа од средине Волујице ка сјеверу! Онај ће дувар зауставити бјеснило Адрије, а за њим у тишини и поузданом склоништу укрцаваће се трговина, трговци и путници из српских крајева. Иза тог дувара умицаће само лађе од свих барјака да унесу у нас индустрију и просвјету свјетску..."

Рекао је и сљедеће :

Од тада Књажевина Црна Гора посвећује Бару изузетну пажњу. Књаз, а од 15. августа 1910. краљ Никола све чешће борави у њему. Одмара се и ради у свом лијепом дворцу подигнутом на самој морској обали у Тополици. Ту прима стране делегације и изасланике, који бродовима стижу у барску луку, а потом продужавају на Цетиње. Тако је Бар, захваљујући луци и дворцу на Тополици, све до 1916. године био друга пријестоница Црне Горе.

Зналци кажу да је Књажевина, а потом Краљевина Црна Гора развој Бара, према својим могућностима, свесрдно помагала. У том напору прекинули су је I свјетски рат и окупација.

Прекид у изградњи Бара трајао је пуних 36 година. Боље рећи, његова планска изградња отпочела је тек 1952. године, и то градњом нове луке и подизањем новога града. Лука Бар је подигнута под брдом Волујица, баш тамо гдје се пружао онај дувар о којем је у априлу 1908. године говорио књаз Никола, а град Бар на Тополици, поред књажева дворца. Данас и Лука и град својом велељепношћу изазивају дивљење свих бродара, пословних људи и туриста који овамо стижу.

Лука Бар је најмлађа, најмодернија и најљепша лука на Јадрану. Њена изградња, такозвана друга фаза, завршена је званично 1978. године. Тако је лука оспособљена за промет од око пет милиона тона разне робе годишње.


Лука Бар

„Изградња је пројектована тако" - пише у проспекту Луке - „да лука буде способна да прихвати све терете и пружи лучке услуге на нивоу других савремених лука, а у складу са садашњим и перспективним развојем поморског и континенталног саобраћаја".

У склопу те концепције изграђене су и обале за генералне терете, контејнерски терминал, обале за расуте терете, „roll of-roll on" и обале за путнички саобраћај велике површине затворених и отворених складишта, силоси, резервоари за текуће терете, уређаји за хлађење и друго. Сви су ови објекти и обале опремљени савременом хоризонталном и вертикалном лучком механизацијом, која омогућава високе норме и висок квалитет рада у свим манипулацијама.

Лука је са својим гравитационим подручјем повезана друмским и жељезничним саобраћајницама.

У Луци је у овој фази изграђена и комплетна инфраструктура која омогућава проширивање лучких капацитета до десет милиона тона годишњег промета разних роба. Изграђени су и жељезнички и цестовни саобраћајни системи, канализација, водовод и извршена потребна електрификација. Поред оперативних лучких зона у којима се налазе сви лучки објекти, Лука располаже површином од око 300 хектара земљишта. Овај простор је намијењен за градњу привредних објеката других радних организација из наше земље које желе да у луци имају своје погоне за складиштење, прераду, дораду, паковање, па и цјеловиту производњу одређене робе. Он ће послужити и као основа за стварање царинске зоне, која ће, судећи по пројекту, бити једна од највећих у Југославији.

Поред дијела луке за путнички саобраћај изграђена је једна од највећих и најмодернијих марина на Јадрану, капацитета око 1.000 везова.

Наредних година Лука ће се још више развијати, модернизовати, како би одговорила све већим потребама транзита разноврсне робе с копна на море и с мора на копно. То омогућује и њен географски положај: налази се на улазу у Јадран, а гравитира јој око половине територије Југославије, не рачунајући шире залеђе.

Град Бар (некадашњи Пристан) пресељен је у току градње велике Луке на Тополицу, на најљепши дио пространог Барског поља, управо онај на којем је био и дворац књаза Николе. Била је то, како Барани кажу, трећа сеоба Бара (прву је имао у V или VI вијеку с морске обале на обронке Румије - на плато Лонџа; другу почетком XX вијека поново на море, поред пристаништа подно брда Волујице).

Пресељење је учињено и ради Луке и ради града. Ради Луке - да би се могла несметано развијати и да би располагала простором за потребе друмског и жељезничког саобраћаја, као и ширење складишних и привредних објеката, без царинске зоне и другог чиме треба да располаже једна велика и савремена лука, а ради града - да би се и он, на основу урбанистичког плана, несметано развијао и да би заједно са Луком представљао велик и лијеп приморски град.

Док је Лука грађена - град је растао споро. Баш као да је чекао да види каква ће и колика бити та лука због које је морао потражити ново станиште. А када је то дочекао, ужурбано је стао прекривати тополичку раван својим свијетлим и складним грађевинама, правим и широким улицама и булеварима, пространим трговинама, кејом, шеталиштима, алејама, спортским теренима и парковима, попримајући све више обрисе модерног велеграда. Посебно гa својом монументалношћу и љепотом красе: робна кућа „Избор" са тргом од бијелог мермера, обални кеј са марином, дом културе, дворац и парк краља Николе, хотел „Тополица", спортски терени поред њега и морска обала. Ови дивни објекти, као по договору, настали су у исто вријеме - 1985. године. Наравно, осим књажевог двора и старог парка.

Бар није само лучки већ и туристички град. Кажу да се његова клима подудара са климом Хвара. Располаже и великим пјешчаним плажама, дугим и по неколико километара. Оне почињу у самом центру, већ од марине, па се настављају, са мањим прекидима све до Сутомора.

Плаже и хотели Сутомора су такође надалеко познати. То се може рећи и за Чањ, пространу пјесковиту плажу у живописној ували, у чијој се позадини шири туристичко насеље са удобним хотелима и радничким одмаралиштима.

Од Чања се према Светом Стефану нижу прекрасне пјешчане увале и велике плаже које окружују туристичка насеља, велики хотели и кампови. У том низу најпознатији је Перазића До са дивним хотелом „Ас".

Љети на барском подручју борави по неколико десетина хиљада домаћих и страних туриста, који смјештај налазе не само у удобним хотелима и добро организованим камповима, већ и у домаћој радиности.

Сутоморе